Plavo, Rusi vole plavo

Možete li na časak zamisliti da se, igrom sudbine, veliki španski pesnik Federiko Garsija Lorka rodio u Rusiji da li bi svoju najslavniju pesmu nazvao "Plavo, volim te plavo"? Zašto ne biste mogli, ako maternji jezik utiče na to kako doživljavate svet?

Ishod najnovijeg naučnog istraživanja, sprovedenog u SAD, uveliko upućuje na ovakav zaključak, iako su delimično izrečena izvesna osporavanja.

Izvorni govornici ruskog, u kojem nema jedne reči za plavo – svetlo i tamno – doživljavaju ovo različito od govornika engleskog.

Džonatan Vinaver i saradnici iz Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), koji su proučavali deluje li, upravo, pomenuta jezička (lingvistička) razlika na opažanje (percepcija) boja, znali su da je u ruskom jeziku obavezno praviti razliku između svetloplavog ili golubije plavog i tamnoplavog ili sinij. U svoje proučavanje uključili su 50 ljudi iz Bostona, od kojih su gotovo polovina bili rođeni Rusi.

Ispitanicima su na monitorima pokazana tri plava kvadrata i trebalo je da pritiskom na dugme odrede da li se poklapa gornji s levim ili desnim u nijansi, s tim da su imali ukupno 20 nijansi plave za upoređivanje. Dobrovoljci su morali da obave dve vrste provera (test): u jednoj su imali tri kvadrata sličnih nijansi, a u drugom su kvadrati bili izrazito različiti i bilo ih je lako razlikovati.

Stanovnici Bostona kojima je engleski maternji jezik nisu imali bolji rezultat u razlikovanju tamno i svetloplave od razlučivanja dve plave sličnih nijansi. Nasuprot tome, izvorni govornici ruskog bili su za deset odsto brži u razlikovanju svetloplave (goluboje) i tamnoplave (sinije) nego u razlučivanju plavih slične nijanse.

"Prvi put imamo u nekom objektivnom zadatku dokaze transjezičkih razlika u percepciji boja", rekao je Džonatan Vinaver. Štaviše, kad su u jednom delu ispitivanja govornici ruskog jezika morali da zapamte osmocifreni broj i razdvoje dve plave, u rezultatima nije bilo nikakve razlike između dve ispitivane grupe.

Verovatno postoji neka vrsta predodređene sklonosti za razdvajanje boja kod svakog čoveka: Rusi je koriste, a Englezi ne koriste. Ključna razlika nije u tome da govornici engleskog nisu u stanju da odvoje svetloplavu od tamnoplave. Naprotiv, ona se više ogleda u činjenici da je govornici ruskog ne mogu izbeći: jednostavno se ispoljava u svakodnevnom govoru.

Dotični naučnik veruje da se usredsređenje (koncentracija) potrebno da se zapamti broj preklopilo s govornim (verbalne) sposobnostima, uklanjajući prednost koju ruski jezik omogućuje zbog razvrstavanja na tamnoplavu i svetloplavu. Članak je ovih dana objavljen u "Izveštajima Nacionale akademije nauka".

Andžela Braun sa Državnog univerziteta Ohajo, koja izučava doživljavanje boja, smatra da – iako su podaci Džonatana Vinavera dosledni teoriji da jezik u glavnim crtama odslikava opažanje – to još nije, u suštini, dokazano. I dodaje da redosled uzroka i posledica može biti obrnut ukazujući da su mnogi jezici s različnim rečima za plavo, verovatno, nastali u severnim geografskim područjima. Čak navodi da je u tim klimatskim uslovima psihološki moguće da su ljudi vičniji u uočavanju raznih osenčenja u plavoj boji.