Једино Литванија није ратификовала ССП

Будући да је председник Румуније Трајан Басеску потписао закон о ратификацији Споразума Европске уније и Србије о стабилизацији и придруживању који је претходно изгласан у Сенату румунског парламента, Литванија остаје једина од 27 чланица ЕУ која није ратификовала ССП са Србијом.

За Србију је изузетно важно да процес ратификације овог споразума буде завршен што пре у свим државама ЕУ, јер је ступање ССП-а на снагу услов за почетак преговора о чланству.

Јелко Кацин, известилац Европског парламента, недавно је изјавио да је реално да на децембарском самиту Европског савета буде одобрен датум за почетак преговора. У складу са тим сценаријом, преговори би стартовали почетком 2013, до када би Србија требало да има и пуноважан ССП.

Као једини разлог за то што српски споразум није стављан на дневни ред у Литванији била је доскора неуспешна приватизација Београдске индустрије пива. Агенција за приватизацију раскинула је, подсетимо, уговор о продаји БИП-а конзорцијуму „Алита” из Литваније и „Јунајтед Нордик бевериџис” из Шведске, уз образложење да ти инвеститори нису уложили уговорена средства, па се овај случај нашао пред међународном арбитражом .

Ипак, почетком овог месеца, пренето је да би Литванија требало крајем јуна да ратификује српски споразум. Ратификација ССП „укључена је у наше пролећно заседање парламента, које ће бити крајем јуна, али још није фиксиран конкретан датум ратификације”, изјавио је заменик директора Одељења за међународне односе литванског Парламента Римантас Станкевичиус.

Али ако се има у виду да је у трци за председника Генералне скупштине Уједињених нација поред министра спољних послова Србије Вука Јеремића и литвански амбасадор у УН Далијус Чекуолисте да посматрачи сматрају да би кандидатура Литваније и Србије за председавајућег ГС УН могла да се претвори у оштру дипломатску битку, у којој ће, по свему судећи, до половине јуна, доћи и до гласања у ГС о томе ко ће од септембра преузети једногодишње председавање – поставља се питање да ли ће Литванија, и због тога, отезати с ратификацијом ССП-а?

„Да ли ће они моћи да издрже у том отезању само зависи од тога колико ће их подржати нека од важнијих земаља унутар ЕУ. Ту пре свега мислим на Немачку, мање на Француску и на Велику Британију”, каже Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.

Прибићевић објашњава да уколико водеће европске земље буду јако незадовољне с нашом кандидатуром за УН „оне могу да искористе Литванију као неки инструмент”.

У овом тренутку, њему се ипак чини да се то, после немачке подршке кандидатури Србије, неће десити и да ће се Литванија приклонити огромној већини земаља која је потписала ССП.

Поводом чињенице да Литванци говоре о евентуалној ратификацији крајем јуна, а да ће гласање у УН, вероватно, бити пре тога, Прибићевић каже да је то, вероватно, још један облик додатног притиска, не само на нас већ и на друге земље. „Али, уколико би резултат био неуспешан по Литванију, није то ствар у којој она може сама да одлучи и да до краја блокира једну државу”, каже наш саговорник и додаје да мале земље „немају тај капацитет да спрече нешто, ако су велике другачије одлучиле”.

И Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, сматра да Литванија као последња земља која треба да обави овај посао „неће имати капацитет да заустави комплетну ратификацију ССП-а”.

Рекавши да није случајно да је баш Литванија последња земља која ратификује ССП, он наводи да се за све земље које су касно ратификовале ССП испоставило да је било неких билатералних неспоразума. Сигурно је, стога, да и Литванија покушава да неке своје циљеве оствари кроз притисак са касном ратификацијом ССП-а.

„Од искуства са хрватско-словеначким спором, кључне земље ЕУ имају негде консензус да се то не сме понављати. Другим речима, иако је правно могуће, политички је недопустиво да државе индивидуалне и билатералне проблеме користе како би уцењивале земље које су кандидати за чланство у ЕУ”, каже Јовановић и подсећа да сличан маневар Румуније није успео у децембру.

Он наводи и да је у ранијој фази српске кандидатуре Литванија покушавала да се та кандидатура искомпликује. „Међутим, највеће земље ЕУ сматрају да хрватско-словеначки спор не сме да буде обичај, већ изузетак који се не сме више понављати и чине максималне напоре да у европску културу не уђе нешто ружно, а то су билатералне уцене, у контексту проширења”.