Jedino Litvanija nije ratifikovala SSP

Budući da je predsednik Rumunije Trajan Basesku potpisao zakon o ratifikaciji Sporazuma Evropske unije i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju koji je prethodno izglasan u Senatu rumunskog parlamenta, Litvanija ostaje jedina od 27 članica EU koja nije ratifikovala SSP sa Srbijom.

Za Srbiju je izuzetno važno da proces ratifikacije ovog sporazuma bude završen što pre u svim državama EU, jer je stupanje SSP-a na snagu uslov za početak pregovora o članstvu.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta, nedavno je izjavio da je realno da na decembarskom samitu Evropskog saveta bude odobren datum za početak pregovora. U skladu sa tim scenarijom, pregovori bi startovali početkom 2013, do kada bi Srbija trebalo da ima i punovažan SSP.

Kao jedini razlog za to što srpski sporazum nije stavljan na dnevni red u Litvaniji bila je doskora neuspešna privatizacija Beogradske industrije piva. Agencija za privatizaciju raskinula je, podsetimo, ugovor o prodaji BIP-a konzorcijumu „Alita” iz Litvanije i „Junajted Nordik beveridžis” iz Švedske, uz obrazloženje da ti investitori nisu uložili ugovorena sredstva, pa se ovaj slučaj našao pred međunarodnom arbitražom .

Ipak, početkom ovog meseca, preneto je da bi Litvanija trebalo krajem juna da ratifikuje srpski sporazum. Ratifikacija SSP „uključena je u naše prolećno zasedanje parlamenta, koje će biti krajem juna, ali još nije fiksiran konkretan datum ratifikacije”, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za međunarodne odnose litvanskog Parlamenta Rimantas Stankevičius.

Ali ako se ima u vidu da je u trci za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pored ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića i litvanski ambasador u UN Dalijus Čekuoliste da posmatrači smatraju da bi kandidatura Litvanije i Srbije za predsedavajućeg GS UN mogla da se pretvori u oštru diplomatsku bitku, u kojoj će, po svemu sudeći, do polovine juna, doći i do glasanja u GS o tome ko će od septembra preuzeti jednogodišnje predsedavanje – postavlja se pitanje da li će Litvanija, i zbog toga, otezati s ratifikacijom SSP-a?

„Da li će oni moći da izdrže u tom otezanju samo zavisi od toga koliko će ih podržati neka od važnijih zemalja unutar EU. Tu pre svega mislim na Nemačku, manje na Francusku i na Veliku Britaniju”, kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.

Pribićević objašnjava da ukoliko vodeće evropske zemlje budu jako nezadovoljne s našom kandidaturom za UN „one mogu da iskoriste Litvaniju kao neki instrument”.

U ovom trenutku, njemu se ipak čini da se to, posle nemačke podrške kandidaturi Srbije, neće desiti i da će se Litvanija prikloniti ogromnoj većini zemalja koja je potpisala SSP.

Povodom činjenice da Litvanci govore o eventualnoj ratifikaciji krajem juna, a da će glasanje u UN, verovatno, biti pre toga, Pribićević kaže da je to, verovatno, još jedan oblik dodatnog pritiska, ne samo na nas već i na druge zemlje. „Ali, ukoliko bi rezultat bio neuspešan po Litvaniju, nije to stvar u kojoj ona može sama da odluči i da do kraja blokira jednu državu”, kaže naš sagovornik i dodaje da male zemlje „nemaju taj kapacitet da spreče nešto, ako su velike drugačije odlučile”.

I Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, smatra da Litvanija kao poslednja zemlja koja treba da obavi ovaj posao „neće imati kapacitet da zaustavi kompletnu ratifikaciju SSP-a”.

Rekavši da nije slučajno da je baš Litvanija poslednja zemlja koja ratifikuje SSP, on navodi da se za sve zemlje koje su kasno ratifikovale SSP ispostavilo da je bilo nekih bilateralnih nesporazuma. Sigurno je, stoga, da i Litvanija pokušava da neke svoje ciljeve ostvari kroz pritisak sa kasnom ratifikacijom SSP-a.

„Od iskustva sa hrvatsko-slovenačkim sporom, ključne zemlje EU imaju negde konsenzus da se to ne sme ponavljati. Drugim rečima, iako je pravno moguće, politički je nedopustivo da države individualne i bilateralne probleme koriste kako bi ucenjivale zemlje koje su kandidati za članstvo u EU”, kaže Jovanović i podseća da sličan manevar Rumunije nije uspeo u decembru.

On navodi i da je u ranijoj fazi srpske kandidature Litvanija pokušavala da se ta kandidatura iskomplikuje. „Međutim, najveće zemlje EU smatraju da hrvatsko-slovenački spor ne sme da bude običaj, već izuzetak koji se ne sme više ponavljati i čine maksimalne napore da u evropsku kulturu ne uđe nešto ružno, a to su bilateralne ucene, u kontekstu proširenja”.