Британци сачували Хитлера

Био је професионални лопов, специјалиста за обијање сефова, робијаш, љубавник, авантуриста, шпијун, двоструки агент, ратни херој, а уз све то могао је да уђе у историју и као човек који је убио Адолфа Хитлера.
То се није догодило, јер се шефови МИ5 нису сложили са идејом Едија Чепмена, под шифрованим именом Цик-Цак, да у јеку Другог светског рата изведе самоубилачки бомбашки напад на нацистичког вођу, сазнаје се из управо отпечаћених архива британске тајне службе. Јавности је сада доступно више од 1.800 докумената о једној од најинтригантнијих обавештајних личности оног времена, али прави разлог британског одбацивања замисли о атентату на фирера и даље је непознат.

После Чепмена и Служба за специјалне операције (СОЕ) припремила је 1944. године план за Хитлерову ликвидацију и такође била одбијена, написао је у лондонском "Тајмсу" Бен Мекинтајер, аутор књиге о агенту о којем се доскора мислило да се све зна, а прилично давно снимљен је и филм "Троструки крст", са Кристофером Пламером у улози Цик-Цака.

Епизода са Чепменовом спремношћу да у маниру бомбаша самоубице уклони вођу Трећег рајха досад је, међутим, била заштићена роком тајности. Тим примером фанатичног патриотизма нову димензију добија не само прича о овом агенту, него и догађаји у ширем контексту, поготово када је реч о британској политици.

Цитирајући мишљење истакнутог историчара, професора Мајкла Фута, "Тајмс" наводи да је на одбацивање (једне и друге) понуде да се Хитлер убије утицало највероватније више фактора, почев од генералног противљења владе атентатима на стране државнике. У случају Чепмена вероватно је постојао и елемент неповерења, а што се тиче предлога СОЕ "сматрало се да је Хитлер од веће користи жив него мртав, с обзиром на то да је у тој фази рата његова стратегија постала евидентно настрана".

За разлику од потоњих ратних окршаја по свету, закључно са несрећним Ираком, у којима су савезници имали неславну улогу, Други светски рат сачувао је романтичарски обол борбе добра против сила зла.

То што су идеализоване представе послератних генерација у међувремену увелико окрњене не умањује нелагодан утисак сваки пут када се испостави, као сада, да је један тако грандиозан општи циљ, као што је била победа над фашизмом, био прилагођаван, ако не и подређиван, пукој политичкој калкулацији.

У досијеу Едија Чепмена (1914-1997) стоји запажање неког од надређених да је "волео себе, авантуру и своју земљу и то вероватно тим редоследом". Његов непосредни шеф Рони Рид идеју о атентату прихватио је као озбиљну и руководству службе проследио утисак да је Чепмен смислио најбољи начин да напусти овај свет, а да остане бесмртан у историјским уџбеницима. Рид је такође сматрао да је Чепмен, осим патриотизмом, био мотивисан и жељом да крајем живота исправи своју криминалну прошлост.

Уочи почетка рата, због пљачки је доспео у затвор на Џерзију у Ламаншу. Немци су 1940. године освојили острво (и то је био једини део британске територије на који су ступили), а Чепмена је Абвер (немачка војна обавештајна служба) регрутовао и послао у окупирану Француску на обуку, дајући му шифровано име Фриц. Две године касније, децембра 1942, спуштен је падобраном у Британију.

Одмах се пријавио МИ5 и рекао да жели да се врати у Немачку и убије фирера тако што би на њега бацио бомбу на једном нацистичком скупу. У разговору је дао до знања да је свестан да ће и сам страдати. Онда је објаснио да му је његов претпостављени у Абверу кога је знао као др Граумана (према отпечаћеним документима стварно име Стефан фон Гренинг) обећао да ће му, ако успешно изврши задатак у Британији, (уништи фабрику авиона Де Хевиленд) обезбедити на митингу место што ближе Хитлеру, у првом или другом реду.

Уследила је једна од великих обавештајних варки каквим су Британци прибегавали током Другог светског рата. Захваљујући тимовима стручњака за камуфлажу, производни комплекс у Хетфилду, северно од Лондона, добио је жељени изглед, из ваздуха је деловао као разнесен експлозијом. Немци су били задовољни, а Фриц је положио испит. Али када је поново, сада већ као двоструки агент, кренуо у Немачку, упозорен је с врха МИ5 да не иде ни у какве "неконтролисане подухвате".

Чепмен није убио Хитлера, али до краја рата држао је у заблуди Немце да је њихов човек и чак је одликован Гвозденим крстом, као први Британац коме је указана та почаст. У домовини, уместо одликовања награђен је тако што су му опроштени сви предратни греси и поништена затворска казна.