Britanci sačuvali Hitlera

Bio je profesionalni lopov, specijalista za obijanje sefova, robijaš, ljubavnik, avanturista, špijun, dvostruki agent, ratni heroj, a uz sve to mogao je da uđe u istoriju i kao čovek koji je ubio Adolfa Hitlera.
To se nije dogodilo, jer se šefovi MI5 nisu složili sa idejom Edija Čepmena, pod šifrovanim imenom Cik-Cak, da u jeku Drugog svetskog rata izvede samoubilački bombaški napad na nacističkog vođu, saznaje se iz upravo otpečaćenih arhiva britanske tajne službe. Javnosti je sada dostupno više od 1.800 dokumenata o jednoj od najintrigantnijih obaveštajnih ličnosti onog vremena, ali pravi razlog britanskog odbacivanja zamisli o atentatu na firera i dalje je nepoznat.

Posle Čepmena i Služba za specijalne operacije (SOE) pripremila je 1944. godine plan za Hitlerovu likvidaciju i takođe bila odbijena, napisao je u londonskom "Tajmsu" Ben Mekintajer, autor knjige o agentu o kojem se doskora mislilo da se sve zna, a prilično davno snimljen je i film "Trostruki krst", sa Kristoferom Plamerom u ulozi Cik-Caka.

Epizoda sa Čepmenovom spremnošću da u maniru bombaša samoubice ukloni vođu Trećeg rajha dosad je, međutim, bila zaštićena rokom tajnosti. Tim primerom fanatičnog patriotizma novu dimenziju dobija ne samo priča o ovom agentu, nego i događaji u širem kontekstu, pogotovo kada je reč o britanskoj politici.

Citirajući mišljenje istaknutog istoričara, profesora Majkla Futa, "Tajms" navodi da je na odbacivanje (jedne i druge) ponude da se Hitler ubije uticalo najverovatnije više faktora, počev od generalnog protivljenja vlade atentatima na strane državnike. U slučaju Čepmena verovatno je postojao i element nepoverenja, a što se tiče predloga SOE "smatralo se da je Hitler od veće koristi živ nego mrtav, s obzirom na to da je u toj fazi rata njegova strategija postala evidentno nastrana".

Za razliku od potonjih ratnih okršaja po svetu, zaključno sa nesrećnim Irakom, u kojima su saveznici imali neslavnu ulogu, Drugi svetski rat sačuvao je romantičarski obol borbe dobra protiv sila zla.

To što su idealizovane predstave posleratnih generacija u međuvremenu uveliko okrnjene ne umanjuje nelagodan utisak svaki put kada se ispostavi, kao sada, da je jedan tako grandiozan opšti cilj, kao što je bila pobeda nad fašizmom, bio prilagođavan, ako ne i podređivan, pukoj političkoj kalkulaciji.

U dosijeu Edija Čepmena (1914-1997) stoji zapažanje nekog od nadređenih da je "voleo sebe, avanturu i svoju zemlju i to verovatno tim redosledom". Njegov neposredni šef Roni Rid ideju o atentatu prihvatio je kao ozbiljnu i rukovodstvu službe prosledio utisak da je Čepmen smislio najbolji način da napusti ovaj svet, a da ostane besmrtan u istorijskim udžbenicima. Rid je takođe smatrao da je Čepmen, osim patriotizmom, bio motivisan i željom da krajem života ispravi svoju kriminalnu prošlost.

Uoči početka rata, zbog pljački je dospeo u zatvor na Džerziju u Lamanšu. Nemci su 1940. godine osvojili ostrvo (i to je bio jedini deo britanske teritorije na koji su stupili), a Čepmena je Abver (nemačka vojna obaveštajna služba) regrutovao i poslao u okupiranu Francusku na obuku, dajući mu šifrovano ime Fric. Dve godine kasnije, decembra 1942, spušten je padobranom u Britaniju.

Odmah se prijavio MI5 i rekao da želi da se vrati u Nemačku i ubije firera tako što bi na njega bacio bombu na jednom nacističkom skupu. U razgovoru je dao do znanja da je svestan da će i sam stradati. Onda je objasnio da mu je njegov pretpostavljeni u Abveru koga je znao kao dr Graumana (prema otpečaćenim dokumentima stvarno ime Stefan fon Grening) obećao da će mu, ako uspešno izvrši zadatak u Britaniji, (uništi fabriku aviona De Hevilend) obezbediti na mitingu mesto što bliže Hitleru, u prvom ili drugom redu.

Usledila je jedna od velikih obaveštajnih varki kakvim su Britanci pribegavali tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujući timovima stručnjaka za kamuflažu, proizvodni kompleks u Hetfildu, severno od Londona, dobio je željeni izgled, iz vazduha je delovao kao raznesen eksplozijom. Nemci su bili zadovoljni, a Fric je položio ispit. Ali kada je ponovo, sada već kao dvostruki agent, krenuo u Nemačku, upozoren je s vrha MI5 da ne ide ni u kakve "nekontrolisane poduhvate".

Čepmen nije ubio Hitlera, ali do kraja rata držao je u zabludi Nemce da je njihov čovek i čak je odlikovan Gvozdenim krstom, kao prvi Britanac kome je ukazana ta počast. U domovini, umesto odlikovanja nagrađen je tako što su mu oprošteni svi predratni gresi i poništena zatvorska kazna.