Није било нестручности

Поводом изјава садашње директорке Републичког завода за заштиту споменика културе Гордане Марковић, да су у вези са обновом манастира Бањска направљене три крупне грешке, о чему смо прекјуче писали, Марко Омчикус, историчар уметности и некадашњи директор ове институције реагује на чињеницу да су грешке приписане периоду његовог мандата. Подсетимо, Гордана Марковић навела је као грешке обнову зида из турског периода, чиме је манастирски комплекс преполовљен, изградњу конака који није адекватан за монашки живот, као и лапидаријум "скројен" за чување камене пластике којим је обиловао овај комплекс, посебно црква.

Марко Омчикус истиче да је реч о паушалним оценама и покушајима се периоду његовог мандата припише нестручност јер је пропао покушај "да се припише лоповлук". Он наглашава да вредновање тог рада припада искључиво домаћим и међународним арбитражним комисијама.

– Пре свега, комплекс Бањске је веома сложен. Посебно због терена на којем се налази. Извори термалних вода, одувек познати по својој лековитости, привлачили су људе да на том месту нешто граде. Међутим, сам терен је и градитељима задавао главобољу, а та главобоља ни данас није решена. Жиле термалних вода често мењају свој правац и вода избија ненадано на различитим местима у ширем и ужем делу простора Бањске. С друге стране, бујичне воде наносе огромне количине земље и песка у шири и ужи део комплекса, мењајући за кратко време ниво и облик терена, што угрожава и сам локалитет.

Омчикус каже да не зна тачно колико је била стара идеја да се обнови монашки живот у Бањској, међутим, конкретна жеља да се тај живот обнови била му је саопштена на самом почетку директорског мандата 2001. године.

– У захтеву су тад били дати минималистички програмски оквири. Било је речи о оспособљавању цркве за служење и формирању братства које би имало највише пет монаха. Објективно већа заједница није ни била могућа за дуже време. Постојала је расправа о такозваном турском зиду. Ценећи да је тај "турски зид" артефакт једног историјског периода, конзерваторски став био је да тај зид треба да остане. Значи, то је пре свега био, а и сада је конзерваторски став, али за останак зида постојао је и један разлог више, а то је безбедносни разлог. Према томе, није се радило о некаквој обнови већ о консолидацији постојећег зида, објашњава Марко Омчикус.

Када је реч о конаку, наш саговорник истиче да је то "прича са тужним крајем у којој актер није био Републички завод, већ Координациони центар преко кога је ишао буџет".

Омчикус подсећа да је за израду пројекта конака направљен интерни позивни конкурс на којем су учествовали архитекти Драгољуб Тодоровић, Благота Пешић и Иван Рашковић.

– Победио је Драгољуб Тодоровић, али Бранислав Крстић, тадашњи потпредседник Координационог центра је ту одлуку самовољно одбацио, негирајући одлуку жирија, и дао да се уради компилација Пешићевог и Рашковићевог пројекта. Када је реч о лапидаријуму, негирам било какву грешку, будући да лапидаријум може да подразумева изложбени простор пластике, депо пластике или најчешће комбиновано, каже Марко Омчикус, додајући да је у случају Бањске Завод био орган који је издавао конзерваторске услове, а не инвеститор или извођач радова.

– Претпостављам да су након моје смене нарасли апетити Рашко-призренске епархије, који су у почетку били минимални, али објективно сасвим реални, у мегаломанске апетите. Учињена су у међувремену многа злодела и греси, а јавност је успавана. Уклоњен је звоник у Милешеви, скандал пар екселанс. На силу Бога малтерисана је Пећка патријаршија, након што су сва претходна испитивања и опажања наших и страних стручњака утврдила да за малтерисање не постоји ниједан разлог. Познато је и увођење подног грејања у Саборни храм у Сремским Карловцима, без претходне анализе утицаја, каже наш саговорник истичући да списак грешака није коначан.