Сусрети са странцима – показивање пред бирачима

Политичари су се ових дана баш растрчали. Не разговарају само са грађанима широм Србије, већ и са странцима, како у земљи, тако и у иностранству.

Чедомир Јовановић, председнички кандидат листе „Преокрет”, био је у Подгорици, где се сусрео са Игором Лукшићем, премијером Црне Горе, и Милом Ђукановићем, лидером ДПС-a. Том приликом поручио је да ће отићи и у Загреб и у Сарајево.Александар Вучић, заменик председника СНС-a,посетио је више српских места у Хрватској, посебно га је занимало на који начин Србија може да им економски помогне а довео је у Београд и некадашњег градоначелника Њујорка Рудолфа Ђулијанија. Крајем прошлог месеца Томислав Николић, лидер напредњака, разговарао је, у Хамбургу, о унапређењу привреде сарадње с Немачком и обишао произвођача авиона „Ербас”. И Борис Тадић, председнички кандидат коалиције Избор за бољи живот, отпутоваће наредних дана у Немачку, на сајам привреде у Хановер, с намером да доведе нове међународне компаније. Раније је Тадић разговарао са Серђом Маркионеом, генералним директором „Фијат-Крајслера”, о плановима за даљи развој ове фабрике, a у амбасади Азербејџана присуствовао је потписивању уговора о радовима на деоници Коридора 11 од Љига до Пожеге.

Колико ти међународни контакти могу да помогну такмацима у изборној утакмици?

„Међународни контакти никако не могу да одмогну, али је велико питање колико могу да помогну. Зашто? Зато што је кључно питање, не само ових избора него и свих избора у једној демократији која је колико-толико консолидована – а сматрамо да Србија ту свакако спада – питање економије, стандарда, незапослености и корупције, дакле оно што се сматра строго унутрашњим питањима”, каже Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.

С друге стране, он истиче да такви контакти свакако доприносе јачању кредибилитета кандидата који се труде да се у кампањи сретну са страним политичарима и привредницима и то нарочито оних који су у опозицији и немају баш превише могућности да комуницирају са иностранством. „Тим сусретима ти се показујеш најширем бирачком телу као неко ко има контакте са светом, а то је битно због тога што ти контакти, у крајњем, треба да доведу до већих инвестиција, значајнијег запошљавања, подизања стандарда”, објашњава он.

Према речима Предрага Симића, професора Факултета политичких наука, сви ти сусрети, ма колико били различити, и у погледу тема и у погледу партнера, треба да поруче бирачима да партија има своје међународне везе да би могла да се бави спољном политиком, да то није монопол једне или друге партије на власти. „Партије траже неки свој међународни легитимитет и међународни кредибилитет”, каже Симић и додаје да је то већ уобичајени „фолклор” који прати све српске изборе.

Уочи избора 2000. опозицији је било веома битно да покаже да може боље да води односе тадашње Југославије и ЕУ него влада Слободана Милошевића. „Тада је и почела пракса да се уочи избора странкама које уживају подршку запада нешто да”, наводи он и подсећа да су том приликом укинуте авио-санкције и да је ЈАТ поново почео да лети у иностранство. Уочи прошлих избора, у мају 2008, потписан је ССП, у Бриселу. Страни медији тада су указивали на то да је реч о симболичном гесту, с обзиром на то да ће документ ступити на снагу тек по остварењу пуне сарадње са Хагом, те да је потписивање ССП-а израз настојања да се пред изборе оснаже проевропске снаге у земљи. А уочи ових избора, Србији је, каже, додељен статус кандидата „иако је то, имајући у виду шта се дешавало у претходним месецима, у децембру и после посете Ангеле Меркел, деловало мало вероватно”. Та одлука је заправо била порука која је послата српским бирачима да се у Бриселу очекује да Србија настави свој европски пут. Оно што је занимљиво јесте да од тога немају корист само ДС и партије око владајуће коалиције него и оне из опозиције, које могу сада да се позову на ту подршку.

Да сусрети са странцима спадају у „очекивано понашање” у току кампање, сматра и Владимир Вулетић, социолог. Он истиче да то треба да створи утисак код бирача да се некоме отварају врата на све стране и да се тај залаже за сарадњу. „Таква је изборна утакмица. Ви не можете да кажете да ће вам то донети некакву велику корист. Али, ако немате ту врсту контаката, а конкуренција има, онда би то могло да донесе штету”, објашњава Вулетић и наглашава да је „битно да се ствара утисак да сте партнер од поверења за различите актере у окружењу, па је онда то позитивно за ваш имиџ у домаћој јавности”.

Како се кампања буде приближавала крају, ићи ће се, како каже, све више на конкретно обраћање бирачима, не само на оно од врата до врата, већ и на обраћање конкретним групама. Стога је могуће да се рачуна и с тим да контакти са странцима остављају снажан утисак на Србе у расејању. Циљна група могла би да буде и она коју чине Срби из Босне и Херцеговине и Хрватске који данас живе у Србији. Али, то, наравно, не значи, да ће они политичари који посете њихове старе крајеве привући и све њихове гласове.