Идеје и страначки програми мало значе грађанима

Иако се политичари у кампањи последњих дана више него раније осврћу на политичка питања – па Чедомир Јовановић, председнички кандидат коалиције Преокрет, истичеда ове изборе види као борбу идеја, Ивица Дачић, председнички кандидат СПС-ПУПС-ЈС, тврди да је он једини кандидат социјалистичке опције, Зоран Красић, потпредседник СРС-а, наглашава да су радикали против уласка у ЕУ, а Томислав Николић, кандидат СНС-а за председника, да ће када победи поштовати Устав да је Косово и Метохија саставни део Србије – аналитичари ипак сматрају да овога пута неће пресудити „велике” теме.  

„Идеје и програми не значе много грађанима. Они то врло мало повезују са својом социјално-економском реалношћу”, указује социолог Милан Николић и додаје да грађанима, с друге стране, „нешто значи одговор на њихове захтеве”.

Готово сва испитивања јавног мњења, и то већ десетак година, показују да грађани пре свега желе смањење незапослености, подизање животног стандарда, односно повећање плата и пензија, затим борбу против криминала и корупције. Онда се на списку њихових жеља налазе „генерална питања”, као што је привредни раст, усмеравање ка ЕУ, захтеви у вези с Косовом.

Николић објашњава да резултате ових истраживања читају политички лидери и да они морају на то да реагују, тако да те резултате „упакују” у своје програме, у нешто што би, можда одговорило на оно што траже грађани, а што би било специфично за сваку партију.

Оцењујући, ипак, да се ова кампања „углавном води на економским и социјалним циљевима и борби против криминала и корупције”, он истиче да ћемо тек видети да ли су странке погодиле жеље бирача. „Сви они морају конкретно да ’запакују’ оно што грађани траже, тако да буду препознатљиви.” „Дачић, рецимо, у задње време покушава да ’умота’ у то да је он социјалиста и да социјалисти брину о грађанима, радницима и сељацима. Колико ће му се веровати – видећемо”. Или, „Динкић се стално позива на то да је он малтене лично довео, за своје паре, све стране фирме у Србију, што наравно нема везе са стварношћу, али он то тако тврди, јер је то одговор на захтеве да се повећају запошљавање и приходи породица”, објашњава Николић.

На питање да ли идеја изнета у кампањи може да буде пресудна, заправо важнија од увреженог става бирача према некој странци, Владимир Тодорић из Центра за нову политику, одговара да ће у овим изборима највише одлучивати питање кредибилитета оних који шаљу поруке, а не саме поруке као такве.

Тодорић је мишљења да бирачи првенствено гледају сопствени економски интерес, односно како да обезбеде егзистенцију себи и својој породици. „Идеолошка питања и питања прошлости и будућности долазе у други план. Заправо, одлика ове кампање у поређењу с претходним кампањама је помањкање великих идеја. Једноставно, ситуација налаже да прагматична питања долазе као приоритет, попут социјално-економских питања”, каже овај наш саговорник.

Он не види велику идеолошку разделницу између већине партија. „Наравно, ту постоје партије које су против Европске уније, као што су ДСС и СРС. Али, ако њих изузмемо, све остале имају, малтене више од 50 одсто, сличне програме.”

Будући да смо се у претходним кампањама наслушали сијасет разних обећања која се касније никада нису обистинила, колико онда нова „заклињања” могу да буду уверљива бирачима?

„Свашта им је обећавано, мало остварено”, оцењује Николић и подсећа на то да је Динкић, пре десетак година, рецимо, обећавао плату од око хиљаду марака, пензију 500 марака, а касније и скупе акције јавних предузећа. „Пуно тога није остварено, али нешто је и остварено. Постоји, међутим, један тренд – да грађани оно што је остварено углавном потцењују, а политичари оно што је остварено прецењују и ту се они никада неће наћи”, закључује Николић.