Градило се док су падале бомбе

У понедељак, 22. марта 1999, председник Техничког комитета Светске стонотениске федерације (ИТТФ) Јао Џенхуа је допутовао у Београд да би руководио жребом за 45. светско првенство "БЕСТ 99". Узалуд је некадашњи шампион Јирген Персон тих дана у Шведској изјављивао да ће доћи на шампионат у Југославију и да га политика не занима, јер на дан кад је требало да се одржи жреб, НАТО је почео да бомбардује нашу земљу. Неколико часова пре но што су бомбе почеле да падају, за шампионат су се пријавиле Јужна Кореја и Канада, па се тако број пријављених земаља попео на 99.

"Арена" је почетком 1999. више личила на објекат на почетку изградње него на онај који је надомак завршетка. Уз обилату помоћ државе, чији су многи истакнути функционери били у организационом комитету "Беста 99", требало је ужурбано припремити први "прстен" дворане, са 5.000 места, а да се после шампионата настави градња. Међутим, само неколико минута пре но што је почео жреб, тадашњи председник ИТТФ Ксу Јингшенг је позвао свог земљака Јаоа Џенхуа да би му саопштио да је организација првенства одузета Београду.

Стони тенис је, као и "Арена", доспео на бескрајну листу чекања. Овај наш трофејни спорт се начекао још и дуже.

Још 1991. одлучено је да Београд буде домаћин СП 1995, а због санкција УН према нашој земљи ИТТФ је одлучио да нашу престоницу помери за 1997, па затим и за 1999. Кад се завршило бомбардовање Стонотениски савез Југославије се опет кандидовао, али је изгубио битку а као "утешна награда" стигло је Европско првенство које ће се одржати од 25. марта до 1. априла ове године: БЕТТ 07.

"Арена" је грађена у налетима: кад је било новца и кад није било рата. Мало се зна да је у њој било живо као у мравињаку и за време бомбардовања, о чему је нешто касније сведочио и њен аутор Влада Славица:

"После 1995. све је одједном замрло, јер није било новца. Три године малтене ништа није урађено. Градилиште је оживело крајем 1998, због тога што је Београд требало да организује СП у стоном тенису БЕСТ 99. Донета је одлука да се Арена покрије и да се један њен део оспособи за БЕСТ 99. Али, на дан када је требало да буде жреб за то такмичење – 24. марта 1999. – почело је бомбардовање. За дивно чудо, радови су трајали за време бомбардовања, јер смо добили решење за радну обавезу. Санкције су нас лишиле комуникација са светом, а гро нашег посла и опреме за Арену везан је за иностранство. Требало је наћи решење за то...

За кров је, према уговору, била задужена једна немачка фирма која је због санкција према нашој земљи прекинула сарадњу крајем 1998. До 2000. држава је била једини "партнер" који је могао да утиче на судбину "Арене". До октобарских промена није се презцизно знало ко је њен власник а онда је речено да је то град Београд.

(Сутра: Како живе велике арене)