Gradilo se dok su padale bombe

U ponedeljak, 22. marta 1999, predsednik Tehničkog komiteta Svetske stonoteniske federacije (ITTF) Jao Dženhua je doputovao u Beograd da bi rukovodio žrebom za 45. svetsko prvenstvo "BEST 99". Uzalud je nekadašnji šampion Jirgen Person tih dana u Švedskoj izjavljivao da će doći na šampionat u Jugoslaviju i da ga politika ne zanima, jer na dan kad je trebalo da se održi žreb, NATO je počeo da bombarduje našu zemlju. Nekoliko časova pre no što su bombe počele da padaju, za šampionat su se prijavile Južna Koreja i Kanada, pa se tako broj prijavljenih zemalja popeo na 99.

"Arena" je početkom 1999. više ličila na objekat na početku izgradnje nego na onaj koji je nadomak završetka. Uz obilatu pomoć države, čiji su mnogi istaknuti funkcioneri bili u organizacionom komitetu "Besta 99", trebalo je užurbano pripremiti prvi "prsten" dvorane, sa 5.000 mesta, a da se posle šampionata nastavi gradnja. Međutim, samo nekoliko minuta pre no što je počeo žreb, tadašnji predsednik ITTF Ksu Jingšeng je pozvao svog zemljaka Jaoa Dženhua da bi mu saopštio da je organizacija prvenstva oduzeta Beogradu.

Stoni tenis je, kao i "Arena", dospeo na beskrajnu listu čekanja. Ovaj naš trofejni sport se načekao još i duže.

Još 1991. odlučeno je da Beograd bude domaćin SP 1995, a zbog sankcija UN prema našoj zemlji ITTF je odlučio da našu prestonicu pomeri za 1997, pa zatim i za 1999. Kad se završilo bombardovanje Stonoteniski savez Jugoslavije se opet kandidovao, ali je izgubio bitku a kao "utešna nagrada" stiglo je Evropsko prvenstvo koje će se održati od 25. marta do 1. aprila ove godine: BETT 07.

"Arena" je građena u naletima: kad je bilo novca i kad nije bilo rata. Malo se zna da je u njoj bilo živo kao u mravinjaku i za vreme bombardovanja, o čemu je nešto kasnije svedočio i njen autor Vlada Slavica:

"Posle 1995. sve je odjednom zamrlo, jer nije bilo novca. Tri godine maltene ništa nije urađeno. Gradilište je oživelo krajem 1998, zbog toga što je Beograd trebalo da organizuje SP u stonom tenisu BEST 99. Doneta je odluka da se Arena pokrije i da se jedan njen deo osposobi za BEST 99. Ali, na dan kada je trebalo da bude žreb za to takmičenje – 24. marta 1999. – počelo je bombardovanje. Za divno čudo, radovi su trajali za vreme bombardovanja, jer smo dobili rešenje za radnu obavezu. Sankcije su nas lišile komunikacija sa svetom, a gro našeg posla i opreme za Arenu vezan je za inostranstvo. Trebalo je naći rešenje za to...

Za krov je, prema ugovoru, bila zadužena jedna nemačka firma koja je zbog sankcija prema našoj zemlji prekinula saradnju krajem 1998. Do 2000. država je bila jedini "partner" koji je mogao da utiče na sudbinu "Arene". Do oktobarskih promena nije se prezcizno znalo ko je njen vlasnik a onda je rečeno da je to grad Beograd.

(Sutra: Kako žive velike arene)