Стиже алат

Пре неки дан у Привредној комори Београда први пут су се срели представници Пореске управе са четрдесетак стручњака за платни промет из највећих београдских банака. Важности овог скупа допринео је и консултант Пореске управе Питер Ретклиф, који је најавио поједностављење тог посла и ефикаснију наплату обавеза. Тема скупа требало је да буде – како да банке што лакше од 1. јула крену с наплатама пореза и доприноса на зараде запослених, односно пензионом и фонду за здравство, јер су ти неизмирени дугови, према недавним проценама, премашили седам милијарди евра.

Али, не лези враже. Банкари, који треба да примене тај пропис, мимо своје воље, па и природе свог посла, тврде да од тог посла, за сада, неће бити много. Зашто? Премијер Мирко Цветковић, који је у исти час и министар финансија под чијим је ресором и Пореска управа, а потом и први порезник Србије Драгутин Радосављевић, изјавили су пре неколико дана, и сви медији о томе известили, да ће наплата кренути на време и да ће банке дотле добити софтвер који ће им олакшати тај наметнути посао.

Банкари, који су били на том састанку, тврде да Пореска управа није у стању да до 1. јула „произведе” софтвер за ту обједињену наплату и да цео тај посао неће моћи да крене до краја ове године. Питање је, после формирања нове владе, да ли ће то решење и остати такво какво јесте, јер лоби банака није баш неутицајан.

И још један битан детаљ причају банкари који су били на том разговору – укупан дуг за порезе и доприносе није седам, већ свих 12 милијарди евра. Трећина лањског БДП земље Србије.

И шта сада?

„Политика” је питала надлежне у Министарству финансија – шта се, заправо, догађа. Да ли ће се одустати од тог великог посла, јер предизборна кампања је у току. Скупштина не ради и не може се изменити Закон о пореском поступку и администрацији, којим је и предвиђена наплата пореза и доприноса преко банака од 1. јула. Улог није мали – Пореска управа а с њом и два највећа друштвена фонда нису у стању да наплате своје приходе, због чега хиљаде људи не могу да оду у пензију или да овере здравствену књижицу.

Дознајемо да ће и поред великих временских ограничења, јер није сасвим једноставно направити алате за наплату пореза и доприноса по угледу на некадашњу Службу друштвеног књиговодства, све ипак бити „спаковано” на време.

Проблем је, међутим, што неко мора банкама, које су уведене у ред и знају шта су процедуре, да каже шта сада треба да раде дотле. Хоће ли бити одговорне ако од 1. јула не крену у тај посао, а да све није утаначено онако како је прописом предвиђено и – уз то, због државне спорости, плаћати високе казне.

Намеће се једно сасвим обично питање – због чега се у примени тог прописа и „утеривања” банака у посао за који нису раде да раде није мало пожурило? Наставак страшне финансијске недисциплине и немоћ државе да макар и палијативним мерама, као што је ова с банкама, наплати своје суверене приходе – неће нас одвести у ЕУ и породицу земаља у којој је наплата пореза и доприноса сасвим нормална ствар као и примање плате.