Држава зауставила посртање динара

Посртање динара је заустављено и последњих недеља домаћа валута као да се „ушанчила” на коју десетину пара више од 111 динара за један евро. За економисте нема дилеме да је даљи пад домаће валуте, који је започео крајем јануара ове године, зауставила држава својим мерама. Народна банка Србије интервенисала на тржишту продајом позамашних свота девиза, затим је повећала динарски део у обавезној девизној резерви чиме је повећала тражњу за динарима, а продаја обвезница Министарства финансија је последњих недеља била чак стопостотно успешна.

Горан Николић из Института за европске студије каже да је у последње време повећана тражња за динарима, а то је постигнуто државним интервенцијама.

– Народна банка је од фебруара на одбрану динара потрошила чак 568 милиона евра. У фебруару је продала 188, у марту 310, а у априлу 70 милиона евра. Додатно, НБС је повећала обавезну резерву за динаре за пет процентних поена, чиме је повећала тражњу за динарима. Продаја државних обвезница била је врло успешна. Истина уз врло високу цену од 13 одсто. Инвеститори су видели спремност државе да спречи даље слабљење динара и после тог сигнала вратили су се на ово тржиште – сматра Николић.

Инфлација је на ниском нивоу, што намеће и дилему да ли централна банка може да „омекша” монетарну политику тако да додатно смањи референтну каматну стопу коју држи на непромењених 9,5 одсто. Николић каже да би било логично да се, у ситуацији када инфлација пада, смањи референтна каматна стопа, али да НБС то неће учинити, јер њихове пројекције показују да ће у другој години инфлација поново почети да расте.

Инфлација је, према извештају НБС, тренутно на нивоу од 3,2 одсто, а могуће је и да додатно падне у априлу. После тога, с новом пољопривредном сезоном, могуће је да инфлација поново почне да расте и да се то повећање настави у другој половини године уколико нова влада повећа регулисане цене из своје надлежности. Крајем 2012. године инфлација би требало да буде око горње границе – 5,5 одсто. Међугодишња инфлација би, према оцени централне банке, у првом полугодишту 2013. могла привремено бити око горње границе дозвољеног одступања од циља, а након тога би се вратила ка оквиру од четири плус-минус 1,5 одсто.

Дејан Шошкић, гувернер НБС, похвалио се да је инфлација у Србији нижа него у другим земљама које су у режиму циљане инфлације. У Мађарској она тренутно износи 5,9, у Чешкој је четири, у Румунији 2,7, у Пољској 4,4, а у Турској 10,5 одсто. У еврозони инфлација је 2,7, у САД 2,9, а у Великој Британији 3,4 одсто.