Država zaustavila posrtanje dinara

Posrtanje dinara je zaustavljeno i poslednjih nedelja domaća valuta kao da se „ušančila” na koju desetinu para više od 111 dinara za jedan evro. Za ekonomiste nema dileme da je dalji pad domaće valute, koji je započeo krajem januara ove godine, zaustavila država svojim merama. Narodna banka Srbije intervenisala na tržištu prodajom pozamašnih svota deviza, zatim je povećala dinarski deo u obaveznoj deviznoj rezervi čime je povećala tražnju za dinarima, a prodaja obveznica Ministarstva finansija je poslednjih nedelja bila čak stopostotno uspešna.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da je u poslednje vreme povećana tražnja za dinarima, a to je postignuto državnim intervencijama.

– Narodna banka je od februara na odbranu dinara potrošila čak 568 miliona evra. U februaru je prodala 188, u martu 310, a u aprilu 70 miliona evra. Dodatno, NBS je povećala obaveznu rezervu za dinare za pet procentnih poena, čime je povećala tražnju za dinarima. Prodaja državnih obveznica bila je vrlo uspešna. Istina uz vrlo visoku cenu od 13 odsto. Investitori su videli spremnost države da spreči dalje slabljenje dinara i posle tog signala vratili su se na ovo tržište – smatra Nikolić.

Inflacija je na niskom nivou, što nameće i dilemu da li centralna banka može da „omekša” monetarnu politiku tako da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu koju drži na nepromenjenih 9,5 odsto. Nikolić kaže da bi bilo logično da se, u situaciji kada inflacija pada, smanji referentna kamatna stopa, ali da NBS to neće učiniti, jer njihove projekcije pokazuju da će u drugoj godini inflacija ponovo početi da raste.

Inflacija je, prema izveštaju NBS, trenutno na nivou od 3,2 odsto, a moguće je i da dodatno padne u aprilu. Posle toga, s novom poljoprivrednom sezonom, moguće je da inflacija ponovo počne da raste i da se to povećanje nastavi u drugoj polovini godine ukoliko nova vlada poveća regulisane cene iz svoje nadležnosti. Krajem 2012. godine inflacija bi trebalo da bude oko gornje granice – 5,5 odsto. Međugodišnja inflacija bi, prema oceni centralne banke, u prvom polugodištu 2013. mogla privremeno biti oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a nakon toga bi se vratila ka okviru od četiri plus-minus 1,5 odsto.

Dejan Šoškić, guverner NBS, pohvalio se da je inflacija u Srbiji niža nego u drugim zemljama koje su u režimu ciljane inflacije. U Mađarskoj ona trenutno iznosi 5,9, u Češkoj je četiri, u Rumuniji 2,7, u Poljskoj 4,4, a u Turskoj 10,5 odsto. U evrozoni inflacija je 2,7, u SAD 2,9, a u Velikoj Britaniji 3,4 odsto.