Москва против наметања решења

Москва, Берлин – Позиције Русије и САД, када је реч о начину решавања будућег статуса Косова и Метохије, принципијелно су различите, а Москва се и даље доследно залаже да се преговори између Београда и Приштине наставе и да се пронађе решење које ће бити прихватљиво за обе стране.
Званична Москва до сада није реаговала на предлог специјалног представника генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, који је у Београду оцењен као неприхватљив јер "отвара врата" будућој независности Покрајине.
Међутим, шеф руске дипломатије је поново нагласио да Русији "не одговара варијанта која претпоставља наметање било којој страни онога што је неприхватљиво".

После тродневне посете Вашингтону и разговора са свим најзначајнијим представницима САД – председником Џорџом Бушом, државним секретаром Кондолизом Рајс и сенаторима, као и са генералним секретаром УН Бан Ки-Муном, Лавров је истакао да "засад нема заједничког става (Москве и Вашингтона) како тај проблем треба да се решава".

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је изјавио да не може да замисли како би Савет безбедности Уједињених нација донео одлуку о Косову и Метохији неприхватљиву за Србе.

На питање новинара немачког недељника "Шпигл": "Желите ли Ви, заиста, да уложите вето у Савету безбедности УН, ако Косово де факто треба да постане независно", министар Лавров је одговорио:

"То Путин није никада тврдио. Русија се придржава чврсто свих споразума у питању Косова – резолуције Савета безбедности УН 1244 и каснијих докумената Контакт групе. Много од тога чак и није остварено, на пример, план да треба да се врате делови српских пограничних трупа".

Али у ситуацији када се у међународној јавности са пажњом ослушкује став Русије, која у Савету безбедности има право вета, треба подсетити на изјаву председника Русије Владимира Путина који је у септембру прошле године рекао да ако предложена решења за Косово и Метохију не буду "прихватљива за Русију", не искључује могућност употребе права вета у Савету безбедности УН. "Ако предложена решења за нас буду неприхватљива, не искључујемо могућност употребе права вета, њега и имамо не зато да би било у сандуку и скупљало прашину.

То је реални инструмент политике, то је крајња мера, али ми је не искључујемо ако то буде противречило нашим представама о принципима грађења међународних односа и нашим интересима", рекао је тада Путин западним експертима за Русију.

Он се и тада заложио за проналажење универзалних, општеважећих принципа у међународним односима, како би се избегла ситуација да се једна правила примењују на Косово, а друга на, Русији суседне, непризнате републике отцепљене од Грузије – Јужну Осетију и Абахзију.

Председник спољнополитичког одбора руског парламента Константин Косачов изјавио је руским медијима да илузија о Ахтисаријевом предлогу нема. "То је кретање ка независности Косова и то је позиција коју гура група западних земаља, пре свега држава НАТО", а "нема наде да ће српска страна прихватити предлог јер је прављен без Београда и мимо њега", истакао је он.

Косачов је, стога, истакао је да би предложене варијанте за статус пре него што добију подршку међународне заједнице, укључујући и Русију, требало да буду усаглашене са свим заинтересованим странама.