Немушти разговори

Ако сте имали тројку из историје и нисте у међувремену ништа научили о основама медицине, онда је потпуно бесмислено да купите средњовековну књигу о лечењу дечјих болести. Још је горе ако по нашем добром, старом обичају поверујете како је комшиница Милева "паметнија" од вашег педијатра само зато што има троје деце и ову књигу је већ прочитала.

Исто тако, ако сте решили да уредите стан или канцеларију, а ништа не знате о кинеској цивилизацији, фенг шуи литература вам неће бити ни од какве користи. У том случају је ипак боље да потражите савет архитекте. Мада би за савременог човека књига о ф’нг швеју могла да буде далеко кориснија од средњовековне западне медицине, мало је вероватно да на основу неких општих знања, стечених у сопственој култури, можемо правилно да разумемо ову стару кинеску вештину. Замислите какву би накарадну слику о Исусу могао стећи неки кинески будиста којем је од свега до руку допала само расправа о светом гралу.

Једном ученом Кинезу није била потребна књига о ф’нг швеју да би се упознао са свим оним битним елементима сопствене традиције, културе, архитектуре и уметности на којима је ф’нг швеј поникао. Зато ове књиге о томе ништа и не говоре. Као што не можете учити математику из логаритамских таблица, тако ни обликовање простора не можете учити из симболичких схема ф’нг швеја. То, наравно, не значи да нам је овај стари наук потпуно недоступан и безвредан. Напротив, ако уложимо мало труда да га ваљано разумемо ф’нг швеј нам може веома много помоћи у стварању неког новог, боље избалансираног, хуманијег простора који би више подстицао нашу срећу, упех и просперитет од овог у којем већ боравимо.

Проблем је што се ф’нг швеј заснива на веома старим ритуалима који оперишу великим бројем нама не баш блиских појмова, знакова и симбола. Површно тражећи некакве аналогије са нашим културним наслеђем и схватањима, добрим делом смо занемарили суштину и дух ове древне вештине. У тој збрци појмова и превода изгледа да се све мање међусобно разумемо. Време је да размрсимо неспоразуме и зато морамо кренути од самог почетка.

У основи архитектуре свих великих цивилизација леже неке опште усвојене представе о свеколиком простору и односима који владају у њему. Ф’нг швеј универзум није ни библијски ни универзум квантне механике, али се сасвим сигурно неће посвађати ни са једним ни са другим. Он је давно, још у време стварања првог кинеског царства, замишљен довољно универзално и широко да у себе без по муке може да прими богове свих религија и готово све научне погледе на свет у којем живимо.

Ф’нг швеј универзум

Сасвим сигурно ћемо погрешити, али не сувише, ако кинески универзум упоредимо са компјутером. Ризикујући да погрешимо, бар ћемо стећи јаснију идеју о природи ф’нг швеја.

Човека је одувек мучило неповерење према сопственим чулима и непоузданост личних доживљаја света. Зато замислите да живимо у једном виртуелном свету који генерише и уређује неки космички компјутер зван тјен (небо). Ту се под етикетом дао налази један енормни капацитет, огромно залеђе енергије као извор и програм свега што постоји. Да би за човека то "све" заиста и постојало тјен мора да му пошаље информацију о постојању. Ова кодифицирана информација се шаље у облику холо-сигнала д’ што значи да д’ у сваком свом сегменту, попут генетског кода, садржи укупну стварност. Сада нам је потребан преносник тог сигнала. За ово је задужен ћи који се код нас најчешће преводи као "животна енергија, сила" или "дах живота". Мада се у њему највероватније дешавају енергетски процеси, ћи није енергија већ је исправније замислити га као једно идеално, безоблично проводничко поље у сталном кретању.

Негде између неба и земље стоји уређај ли (ритуал, закон) који оригинални сигнал претвара у нама читљиву слику, небеску шару вен. Небески сигнал овако преточен у наш свет физичких илузија проводник ћи преноси и до човека. До ове тачке систем функционише савршено. Проблем је што део програма који се односи на човека садржи "багове" који га терају да се не понаша увек у складу са целим системом, паметује и тако ствара шумове у небеској комуникацији. Ћи засићен оваквим шумовима даље преноси дефектну информацију и у томе лежи несавршеност света. Задатак човека је да неутралише "багове" и усагласи своје деловање са целокупном природом. Ово фино дотеривање и штимовање човека, довођење у сагласје са фреквенцијом небеске комуникације јесте оно што Кинези сматрају постизањем даоа. Зато дао понекад преводимо као "пут".

Преобликовање простора је једно од најопаснијих човекових делања. Ниво шума који том приликом емитујемо може досећи катастрофалне размере. Ту свако сноси део сопствене одговорности. Зато су стари Кинези сматрали да је простор у којем живимо директно повезан са нашом личном срећом и просперитетом. Ф’нг швеј је систем вежби које треба да нам помогну да складно градимо и складно користимо изграђени простор, да што мање реметимо природни ток ствари. Срећа лежи у томе да свако унутар своје куће ни зидањем, ни уређењем не емитује шум и заштити се од шумова других ма колико они били далеко. Зато у неколико хиљада година дугој историји кинеске архитектуре нема ни стилског ни техничког разметања којем смо ми веома склони.

Ф’нг швеј у пракси

Ако смо успели да себи макар површно приближимо слику о томе како функционише ф’нг швеј универзум, онда нам је јасно зашто је ћи од пресудне важности за наше правилно деловање у простору. Ово универзално интерактивно поље нас доводи у везу не само са свим стварима и бићима у нашој најближој и најудаљенијој околини већ и са збивањима која су се већ десила, дешавају се или се тек могу десити у нама и око нас.

Претпоставимо да у добром делу града имате довољно простран, одличан, савремен стан. Па, ипак, мада не знате тачно шта, нешто вам стално у њему смета и нервира вас. Ухватили сте себе да често завирујете у плакар из којег вам у том моменту ништа не треба, непотребно се вртите по дневној соби и седате у столицу као да баш морате. Час се нелагодно осећате јер вас нека фиока у кухињи просто напада, час вам се чини да вас "мртва природа" попреко гледа са зида. Све су то ситнице а ситнице могу да буду веома опасне управо зато што вас, за разлику од крупних ствари, неприметно замарају и краду ваше добро расположење. Тако из дана у дан постајете мање способни да уграбите своју и срећу своје породице. То је оно што би мајстор ф’нг швеја звао лошим ћијем једног дома.

Како смо успели да покваримо ћи? Онај плакар у који стално завирујете и који се вероватно налази у неком међупростору на путу од дневне до спаваћих соба вешто је смишљен тако да буде тачно шездесет сантиметара дубок и да вам остави тачно толико простора да отворите његова врата и несметано поред њих прођете. Тиме сте у ћи тог простора убацили снажан шум – једну непотребну, малигну информацију која би могла да гласи: "Одмакни се пола корака, отвори врата плакара, примакни се толико да када чучнеш не удариш стражњицом у зид". Ако у простору нема снажнијих позитивних потицаја, ова информација ће се наметнути као доминанти карактер његовог ћија. Онда није ни чудо што вас нешто тера да завирујете у плакар док пролазите ходником.

Архитекта није крив за ову ситуацију – крив је пројектни задатак. Ми желимо да сваки педаљ скупо плаћеног простора буде "добро искоришћен". Нама је потребна "плакарчина" да у њу сместимо све оно што нам више не треба а нећемо да бацимо. Ми смо ти који се лече куповином разних украса и непотребних ствари. У овој култури у којој доминирају материјалне вредности пројектни задатак се своди на задовољење одговарајућих потреба.

Архитекта је професионалац и као такав, хтео или не, он мора доследно да прати пројектни задатак и гомилу других правила игре у својој професији. То га и чини професионалцем. За разлику од архитекте, мајстор ф’нг швеја није професионалац. Он је по традицији добро образован поштовалац и познавалац многих ствари и као такав не мора да се круто држи било каквих правила. Његов пројектни задатак је потпуно другачије природе. О томе ћемо писати у наредном броју.