Nemušti razgovori

Ako ste imali trojku iz istorije i niste u međuvremenu ništa naučili o osnovama medicine, onda je potpuno besmisleno da kupite srednjovekovnu knjigu o lečenju dečjih bolesti. Još je gore ako po našem dobrom, starom običaju poverujete kako je komšinica Mileva "pametnija" od vašeg pedijatra samo zato što ima troje dece i ovu knjigu je već pročitala.

Isto tako, ako ste rešili da uredite stan ili kancelariju, a ništa ne znate o kineskoj civilizaciji, feng šui literatura vam neće biti ni od kakve koristi. U tom slučaju je ipak bolje da potražite savet arhitekte. Mada bi za savremenog čoveka knjiga o f’ng šveju mogla da bude daleko korisnija od srednjovekovne zapadne medicine, malo je verovatno da na osnovu nekih opštih znanja, stečenih u sopstvenoj kulturi, možemo pravilno da razumemo ovu staru kinesku veštinu. Zamislite kakvu bi nakaradnu sliku o Isusu mogao steći neki kineski budista kojem je od svega do ruku dopala samo rasprava o svetom gralu.

Jednom učenom Kinezu nije bila potrebna knjiga o f’ng šveju da bi se upoznao sa svim onim bitnim elementima sopstvene tradicije, kulture, arhitekture i umetnosti na kojima je f’ng švej ponikao. Zato ove knjige o tome ništa i ne govore. Kao što ne možete učiti matematiku iz logaritamskih tablica, tako ni oblikovanje prostora ne možete učiti iz simboličkih shema f’ng šveja. To, naravno, ne znači da nam je ovaj stari nauk potpuno nedostupan i bezvredan. Naprotiv, ako uložimo malo truda da ga valjano razumemo f’ng švej nam može veoma mnogo pomoći u stvaranju nekog novog, bolje izbalansiranog, humanijeg prostora koji bi više podsticao našu sreću, upeh i prosperitet od ovog u kojem već boravimo.

Problem je što se f’ng švej zasniva na veoma starim ritualima koji operišu velikim brojem nama ne baš bliskih pojmova, znakova i simbola. Površno tražeći nekakve analogije sa našim kulturnim nasleđem i shvatanjima, dobrim delom smo zanemarili suštinu i duh ove drevne veštine. U toj zbrci pojmova i prevoda izgleda da se sve manje međusobno razumemo. Vreme je da razmrsimo nesporazume i zato moramo krenuti od samog početka.

U osnovi arhitekture svih velikih civilizacija leže neke opšte usvojene predstave o svekolikom prostoru i odnosima koji vladaju u njemu. F’ng švej univerzum nije ni biblijski ni univerzum kvantne mehanike, ali se sasvim sigurno neće posvađati ni sa jednim ni sa drugim. On je davno, još u vreme stvaranja prvog kineskog carstva, zamišljen dovoljno univerzalno i široko da u sebe bez po muke može da primi bogove svih religija i gotovo sve naučne poglede na svet u kojem živimo.

F’ng švej univerzum

Sasvim sigurno ćemo pogrešiti, ali ne suviše, ako kineski univerzum uporedimo sa kompjuterom. Rizikujući da pogrešimo, bar ćemo steći jasniju ideju o prirodi f’ng šveja.

Čoveka je oduvek mučilo nepoverenje prema sopstvenim čulima i nepouzdanost ličnih doživljaja sveta. Zato zamislite da živimo u jednom virtuelnom svetu koji generiše i uređuje neki kosmički kompjuter zvan tjen (nebo). Tu se pod etiketom dao nalazi jedan enormni kapacitet, ogromno zaleđe energije kao izvor i program svega što postoji. Da bi za čoveka to "sve" zaista i postojalo tjen mora da mu pošalje informaciju o postojanju. Ova kodificirana informacija se šalje u obliku holo-signala d’ što znači da d’ u svakom svom segmentu, poput genetskog koda, sadrži ukupnu stvarnost. Sada nam je potreban prenosnik tog signala. Za ovo je zadužen ći koji se kod nas najčešće prevodi kao "životna energija, sila" ili "dah života". Mada se u njemu najverovatnije dešavaju energetski procesi, ći nije energija već je ispravnije zamisliti ga kao jedno idealno, bezoblično provodničko polje u stalnom kretanju.

Negde između neba i zemlje stoji uređaj li (ritual, zakon) koji originalni signal pretvara u nama čitljivu sliku, nebesku šaru ven. Nebeski signal ovako pretočen u naš svet fizičkih iluzija provodnik ći prenosi i do čoveka. Do ove tačke sistem funkcioniše savršeno. Problem je što deo programa koji se odnosi na čoveka sadrži "bagove" koji ga teraju da se ne ponaša uvek u skladu sa celim sistemom, pametuje i tako stvara šumove u nebeskoj komunikaciji. Ći zasićen ovakvim šumovima dalje prenosi defektnu informaciju i u tome leži nesavršenost sveta. Zadatak čoveka je da neutrališe "bagove" i usaglasi svoje delovanje sa celokupnom prirodom. Ovo fino doterivanje i štimovanje čoveka, dovođenje u saglasje sa frekvencijom nebeske komunikacije jeste ono što Kinezi smatraju postizanjem daoa. Zato dao ponekad prevodimo kao "put".

Preoblikovanje prostora je jedno od najopasnijih čovekovih delanja. Nivo šuma koji tom prilikom emitujemo može doseći katastrofalne razmere. Tu svako snosi deo sopstvene odgovornosti. Zato su stari Kinezi smatrali da je prostor u kojem živimo direktno povezan sa našom ličnom srećom i prosperitetom. F’ng švej je sistem vežbi koje treba da nam pomognu da skladno gradimo i skladno koristimo izgrađeni prostor, da što manje remetimo prirodni tok stvari. Sreća leži u tome da svako unutar svoje kuće ni zidanjem, ni uređenjem ne emituje šum i zaštiti se od šumova drugih ma koliko oni bili daleko. Zato u nekoliko hiljada godina dugoj istoriji kineske arhitekture nema ni stilskog ni tehničkog razmetanja kojem smo mi veoma skloni.

F’ng švej u praksi

Ako smo uspeli da sebi makar površno približimo sliku o tome kako funkcioniše f’ng švej univerzum, onda nam je jasno zašto je ći od presudne važnosti za naše pravilno delovanje u prostoru. Ovo univerzalno interaktivno polje nas dovodi u vezu ne samo sa svim stvarima i bićima u našoj najbližoj i najudaljenijoj okolini već i sa zbivanjima koja su se već desila, dešavaju se ili se tek mogu desiti u nama i oko nas.

Pretpostavimo da u dobrom delu grada imate dovoljno prostran, odličan, savremen stan. Pa, ipak, mada ne znate tačno šta, nešto vam stalno u njemu smeta i nervira vas. Uhvatili ste sebe da često zavirujete u plakar iz kojeg vam u tom momentu ništa ne treba, nepotrebno se vrtite po dnevnoj sobi i sedate u stolicu kao da baš morate. Čas se nelagodno osećate jer vas neka fioka u kuhinji prosto napada, čas vam se čini da vas "mrtva priroda" popreko gleda sa zida. Sve su to sitnice a sitnice mogu da budu veoma opasne upravo zato što vas, za razliku od krupnih stvari, neprimetno zamaraju i kradu vaše dobro raspoloženje. Tako iz dana u dan postajete manje sposobni da ugrabite svoju i sreću svoje porodice. To je ono što bi majstor f’ng šveja zvao lošim ćijem jednog doma.

Kako smo uspeli da pokvarimo ći? Onaj plakar u koji stalno zavirujete i koji se verovatno nalazi u nekom međuprostoru na putu od dnevne do spavaćih soba vešto je smišljen tako da bude tačno šezdeset santimetara dubok i da vam ostavi tačno toliko prostora da otvorite njegova vrata i nesmetano pored njih prođete. Time ste u ći tog prostora ubacili snažan šum – jednu nepotrebnu, malignu informaciju koja bi mogla da glasi: "Odmakni se pola koraka, otvori vrata plakara, primakni se toliko da kada čučneš ne udariš stražnjicom u zid". Ako u prostoru nema snažnijih pozitivnih poticaja, ova informacija će se nametnuti kao dominanti karakter njegovog ćija. Onda nije ni čudo što vas nešto tera da zavirujete u plakar dok prolazite hodnikom.

Arhitekta nije kriv za ovu situaciju – kriv je projektni zadatak. Mi želimo da svaki pedalj skupo plaćenog prostora bude "dobro iskorišćen". Nama je potrebna "plakarčina" da u nju smestimo sve ono što nam više ne treba a nećemo da bacimo. Mi smo ti koji se leče kupovinom raznih ukrasa i nepotrebnih stvari. U ovoj kulturi u kojoj dominiraju materijalne vrednosti projektni zadatak se svodi na zadovoljenje odgovarajućih potreba.

Arhitekta je profesionalac i kao takav, hteo ili ne, on mora dosledno da prati projektni zadatak i gomilu drugih pravila igre u svojoj profesiji. To ga i čini profesionalcem. Za razliku od arhitekte, majstor f’ng šveja nije profesionalac. On je po tradiciji dobro obrazovan poštovalac i poznavalac mnogih stvari i kao takav ne mora da se kruto drži bilo kakvih pravila. Njegov projektni zadatak je potpuno drugačije prirode. O tome ćemo pisati u narednom broju.