Штрајк белих мантила

Сваку државу најава штрајка у здравству дигне на ноге. Почетак штрајка лекара свуда у свету прима се са страхом и зебњом шта ће се десити ако се разболимо или повредимо – ко ће нас збринути?

У Србији штрајк у здравству траје десети дан. Били су „бели мантили” већ и на улици и пред владом, али неке велике нервозе нема. Чак ни грађани не зову да се јадају да су их због штрајка вратили са капије здравствене установе. Као да сви имају преча посла од тога да се упитају зашто су незадовољни здравствени радници?

Ево одговора: лекари су незадовољни зато што за два месеца почиње да важи уредба која предвиђа нови систем обрачуна плата запослених у здравству. Прво се основице плата свима снижавају на 90 одсто садашње плате, а онда се, зависно од тога да ли је запослени испунио радни учинак, та плата увећава за оних 10 одсто, па то буде опет „стара” плата, а неко ће добити и мало више.

Радни учинак свака здравствена установа прерачунава према свом просеку. Дакле, од неког изабраног лекара у малом месту неће се очекивати да има 1.500 картона, колико их имају запослени у централним београдским домовима здравља. Такође, овај систем уперен је против оних лекара који су и без штрајка радили „на минимуму”, на пример против хирурга који у операциону салу улази само једном или два пута месечно, а прима исту плату као лекар који за исто време уради више од 40 операција.

Надлежни кажу да је овакав обрачун плата запосленима у јавном сектору део преузетих обавеза да се хармонизују наши прописи са европским, па иста судбина када је реч о платама чека и просветаре, запослене у јавним службама…

Али здравствени радници ова објашњења тешко прихватају. Узалуд је министар здравља др Зоран Станковић, на београдском Тргу Николе Пашића, кроз салве звиждука, покушавао штрајкачима да објасни да се плате не смањују и да ће сви који вредно раде добити исту плату, као и раније, а највреднији чак и већу. Лекари – штрајкачи траже да се нађе неки други модел и да се њихове основице плата не дирају. Они поручују да је штрајк апсурдан и по следећем детаљу: било би логично да траже за 20 или 30 одсто веће плате, а не да се протестом боре да им не смање, по њиховом мишљењу, мале плате.

То траже чланови три од четири репрезентативна синдиката. Синдикат медицинских сестара и техничара међутим „ударио је контру”: поручили су да се неће придружити штрајку, јер је предизборна кампања у пуном јеку, али да ће зато после избора пред нову владу поставити јасне захтеве о побољшању положаја пре свега сестринског кадра, али и свега осталог у здравству.

Ово је једини синдикат који је поручио и да је штрајк пред изборе политичког карактера, док остали синдикати овакву квалификацију штрајка одбијају. „Ово је штрајк због плата, а не због политике”, категорични су лидери синдиката, који не одустају од захтева да се уредба одложи.