Предизборни андерграунд

С обзиром на то да они најбоље познају материју, можда би требало веровати нашим политичарима када кажу да се на предизборне активности може изгубити читава година. Избори код нас нису време одлуке и промишљања него време у коме се ниво јавног мњења спушта до те мере да прелази у андерграунд. У њему владају усвојене пи-ар стратегије странака, а политичка понуда се своди на једног или два кандидата по странци и стално понављање слогана кампање. Обећавају се само најважније вредности: слобода, истина, посао и сигурност. Једино се на питање: ,,Како то постићи?” одмахује руком, јер сада пред налетом оних који ће нам све ове вредности одузети нема се времена за расправу о детаљима.

Док смо у подземљу, сервира нам се слика света која је прилагођена страначком маркетингу. Све наше странке се у ствари залажу за наставак транзиције и једва чекају да избори прођу па да се баце на нове приватизације и мере штедње. Док наши бирачи у подземљу гледају предизборне спотове у којима се овај програм не помиње, он је већ постао споран широм Европе. У Француској је вероватно пред победом социјалистички кандидат који најављује одустајање од неолибералне агенде, у Прагу је више од сто хиљада људи тражило да се процес заустави, а Словенија је прошле недеље имала генерални штрајк радника у јавном сектору. Ни политичари ових, досад успешних, држава нису пресрећни због овог отпора, али га барем констатују, а неки и заступају.

Док наши политичари обећавају нове милијарде евра из кредита, околне земље грцају у дужничкој кризи. Пример Грчке, која данас долази у ситуацију да мора продавати своје основне ресурсе јер не може да врати нагомилане кредите, као да не постоји. За наше политичаре време спокојног погледа у будућност у којој економија напредује и без проблема враћа оно што је узела још увек није прошло.

Мање него раније, али ипак још увек у знатној мери, прикључење Европи се узима као решење за све. Када будемо чланица, а све то почиње и сада са статусом кандидата, живећемо као у Европи. Примери Бугарске и Румуније које нису пуно напредовале, стопа незапослености у Шпанији и кризе у Мађарској и Хрватској ништа нам не говоре. Ми се још увек уздамо у претприступне фондове, у којима ће бити довољно новца да се испуне сва обећања.

А националистичка опозиција нам обећава оригинални андерграунд и после избора: У савременом свету, тек права српска политика темељена на изолацији и дистанци у односу на Запад донеће просперитет. Најпре треба решити идентитетска питања, а онда када постанемо прави Срби, постаћемо просперитетна економија повезана са светом.

У андерграунду је све могуће и све лако. У њему је све смишљено да траје кратко и појављује се ниоткуда да би привукло пажњу до чина избора. Најаве нових инвестиција стижу са свих страна, од Индије до Луксембурга, ничу највећи соларни паркови на свету, трасирају се нови путеви, отварају фабрике и пројектују градови. Креће се у одлучну битку против корупције, преиспитују приватизације, чак се и „фабрике враћају радницима”. Укратко, биће много бесплатног новца и он више неће одлазити онима горе него ће бити правилно распоређен на све слојеве.

А када прођу избори, новине већ најављују, очекује нас посета ММФ-а. Разговор делегације овог фонда и наше делегације изгледаће отприлике овако: – Добар дан, како су прошли избори? – Ах, знате како је, никад доста празних прича. – Нисте обећавали ништа одређено? – Наравно, само уобичајене ствари, слободу, истину, по који аутопут. – Добро је, с тим аутопутевима немојте убудуће претеривати. А сада да пређемо на дневни ред. Мора нешто и да се ради, не може само да се губи време.

Уредник сајта filozofijainfo.com