Буџет државни, паре страначке

Откако је почела предизборна кампања државни функционери су неупоредиво активнији него што су били у марту или априлу прошле године, показује истраживање Транспарентности Србија. Рекордер је председница парламента и вршилац дужности председника Славица Ђукић-Дејановић која се од 13. марта до 25. априла ове године у јавности појавила 11 пута више него у истом периоду 2011. године.

Како су забележили активисти Транспарентности Србија, прошле године је у овом периоду била на свега два јавна скупа, а ове године на 22. На другом месту је њен страначки колега посланик и директор „Србијагаса” Душан Бајатовић, кога је било седам пута више, Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, шест пута више се појављивао, а председник Србије Борис Тадић пет пута више него прошле године. Једино Расим Љајић, Верица Калановић и Зоран Станковић нису повећали своје присуство у медијима.

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре рекла Миша Бојовић, сарадница Транспарентности Србија, забележено је и да су се многи политичари у јавности у исто време појављивали као представници државних органа и као страначки активисти. Као пример навела је случај министра Милана Марковића који се 11. априла у Старој Пазови појавио као министар за људска и мањинска права, а нешто касније у истом граду у својству члана председништва Демократске странке је посетио предузеће „Алегра”. Министар пољопривреде Душан Петровић 15. априла је боравио у Врању и Врањској Бањи где је био на две манифестације – у „Симпу” је био у својству министра, а онда је у Врањској Бањи заступао листу „Избор за бољи живот – Борис Тадић”. Исто се понашао и министар унутрашњих послова и председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић приликом посетa Кули, Сомбору, Костолцу и Новом Саду.

Према оцени програмског директора Транспарентности Србија Немање Ненадића такве активности политичара су недопустиве јер се на тај начин недозвољено користе државни ресурси, кампања обавља у радно време, а политичке активности финансирају из буџетa.

Говорећи о томе како су се странке рекламирале у првих месец дана кампање Ненадић је рекао да се показало да су билборди били један од најзначајнијих начина промовисања странака. Највећи број билборда у Београду је закупила Демократска странка 24 одсто, затим Српска напредна странка 22 одсто, УРС 17 одсто, Преокрет 14 одсто, а ДСС 13 одсто. Он је као занимљивост изнео податак да за 28 одсто билборда у Новом Саду не може да се утврди прецизно на које се изборе односе. Та чињеница оставља могућност странкама да касније, приликом писања извештаја о трошковима кампање, одлуче којим ће изборима приписати те трошкове.

У броју јавних скупова предњачи Демократска странка и њени коалициони партнери које су организатори 23 одсто свих скупова. Као неку врсту куриозитета Ненадић је навео и податак да у овој врсти промоције Двери учествују са 11 одсто, а УРС организује тек седам одсто скупова.

Уз подсећање да ће на овим изборима Закон о финансирању политичких странака имати своје „ватрено крштење” Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, рекао је да се због чињенице да се велики део бруто националног производа ствара ван легалних токова, у сивој зони, не могу у потпуности пратити сви токови финансирања политичких партија. Према његовим речима наше партије се понашају према буџету као према „шведском столу” прописујући у парламенту средства за предизборне активности. Он је као добар пример навео случај Немачке у којој је Уставни суд законски ограничио трошкове које нека партија може да има у предизборној кампањи.