Budžet državni, pare stranačke

Otkako je počela predizborna kampanja državni funkcioneri su neuporedivo aktivniji nego što su bili u martu ili aprilu prošle godine, pokazuje istraživanje Transparentnosti Srbija. Rekorder je predsednica parlamenta i vršilac dužnosti predsednika Slavica Đukić-Dejanović koja se od 13. marta do 25. aprila ove godine u javnosti pojavila 11 puta više nego u istom periodu 2011. godine.

Kako su zabeležili aktivisti Transparentnosti Srbija, prošle godine je u ovom periodu bila na svega dva javna skupa, a ove godine na 22. Na drugom mestu je njen stranački kolega poslanik i direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović, koga je bilo sedam puta više, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, šest puta više se pojavljivao, a predsednik Srbije Boris Tadić pet puta više nego prošle godine. Jedino Rasim Ljajić, Verica Kalanović i Zoran Stanković nisu povećali svoje prisustvo u medijima.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekla Miša Bojović, saradnica Transparentnosti Srbija, zabeleženo je i da su se mnogi političari u javnosti u isto vreme pojavljivali kao predstavnici državnih organa i kao stranački aktivisti. Kao primer navela je slučaj ministra Milana Markovića koji se 11. aprila u Staroj Pazovi pojavio kao ministar za ljudska i manjinska prava, a nešto kasnije u istom gradu u svojstvu člana predsedništva Demokratske stranke je posetio preduzeće „Alegra”. Ministar poljoprivrede Dušan Petrović 15. aprila je boravio u Vranju i Vranjskoj Banji gde je bio na dve manifestacije – u „Simpu” je bio u svojstvu ministra, a onda je u Vranjskoj Banji zastupao listu „Izbor za bolji život – Boris Tadić”. Isto se ponašao i ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić prilikom poseta Kuli, Somboru, Kostolcu i Novom Sadu.

Prema oceni programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića takve aktivnosti političara su nedopustive jer se na taj način nedozvoljeno koriste državni resursi, kampanja obavlja u radno vreme, a političke aktivnosti finansiraju iz budžeta.

Govoreći o tome kako su se stranke reklamirale u prvih mesec dana kampanje Nenadić je rekao da se pokazalo da su bilbordi bili jedan od najznačajnijih načina promovisanja stranaka. Najveći broj bilborda u Beogradu je zakupila Demokratska stranka 24 odsto, zatim Srpska napredna stranka 22 odsto, URS 17 odsto, Preokret 14 odsto, a DSS 13 odsto. On je kao zanimljivost izneo podatak da za 28 odsto bilborda u Novom Sadu ne može da se utvrdi precizno na koje se izbore odnose. Ta činjenica ostavlja mogućnost strankama da kasnije, prilikom pisanja izveštaja o troškovima kampanje, odluče kojim će izborima pripisati te troškove.

U broju javnih skupova prednjači Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri koje su organizatori 23 odsto svih skupova. Kao neku vrstu kurioziteta Nenadić je naveo i podatak da u ovoj vrsti promocije Dveri učestvuju sa 11 odsto, a URS organizuje tek sedam odsto skupova.

Uz podsećanje da će na ovim izborima Zakon o finansiranju političkih stranaka imati svoje „vatreno krštenje” Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, rekao je da se zbog činjenice da se veliki deo bruto nacionalnog proizvoda stvara van legalnih tokova, u sivoj zoni, ne mogu u potpunosti pratiti svi tokovi finansiranja političkih partija. Prema njegovim rečima naše partije se ponašaju prema budžetu kao prema „švedskom stolu” propisujući u parlamentu sredstva za predizborne aktivnosti. On je kao dobar primer naveo slučaj Nemačke u kojoj je Ustavni sud zakonski ograničio troškove koje neka partija može da ima u predizbornoj kampanji.