Вук или Стефан

Епископ браничевски Игњатије није дао благослов да се уради ДНК анализа моштију у Копорину и коначно открије тајна да ли је српски владар и светац деспот Стефан Лазаревић сахрањен у овом манастиру. Др Оливер Стојковић, руководилац ДНК лабораторије Института за судску медицину, и др Марија Ђорђевић, шеф Антрополошке лабораторије Медицинског факултета, планирали су да у недељу 4. фебруара узму узорак скелета из Копорина за који је Српска православна црква још 1989. година прихватила да припадају сину светог кнеза Лазара, али је из Владичанског двора у Пожаревцу стигао негативан одговор.

Институт за проучавање древних Словена из Лондона упутио је писани захтев Институту за судску медицину да уради анализу моштију у Копорину пошто је форензички генетичар Оливер Стојковић 11. децембра прошле године ДНК експертизом успешно утврдио да је скелет пронађен током археолошких радова у Манасији у првом степену сродства (отац и син) с телом светог кнеза Лазара у Раваници.

"Ако црква промени став, ми смо спремни да урадимо ДНК анализу и узорка моштију из Копорина", каже Оливер Стојковић, који је на захтев Републичког завода за заштиту споменика културе, поредећи узорак бутне кости светог кнеза Лазара и узорак зуба из мушког скелета у манастиру Манасија, утврдио биолошко сродство оца и сина с тачношћу од 99,9378 одсто.

Ово откриће послужило је Заводу за заштиту споменика културе Србије да закључи да је овај српски владар, који је умро 1. августа 1427. године, сахрањен у својој задужбини манастиру Манасија, а не у Копорину како се до сада мислило.

Међутим, академик Србољуб Живановић, директор Европског института за проучавање древних Словена, који је још 1983. године на позив патријарха Германа антрополошком и палеопатолошком анализом утврдио да скелетни остаци пронађени у Копорину припадају светом деспоту Стефану Лазаревићу, сматра да се у Манасији налази гроб Вука Лазаревића, другог сина кнеза Лазара.

"Кад сам чуо да надлежни епископ браничевски Игњатије није дао дозволу да се са моштију светог деспота Стефана узме узорак, Европски институт за проучавање древних Словена у Лондону је повукао свој захтев. Желели смо да се уради ДНК анализа, јер то није било могуће пре тридесет година, јер се та метода тада није користила", рекао је Живановић.

Овај наш познати антрополог истиче да постоји могућност да глава и остали део скелета нађеног у Манасији не припадају истој особи. Како објашњава Живановић, а то је потврдио и др Оливер Стојковић, претходна ДНК анализа на основу узорка узетог с доњег дела скелета није потврдила никакву сродност са узорком моштију светог кнеза Лазара.

"Антрополошка лабораторија Медицинског факултета која је радила анализе из масовних гробница у Батајници и на Опленцу тачно може да утврди да ли је глава која је нађена поред остатака скелета у гробници у Манасији припадала истој особи или не", објашњава Живановић.

Историчари нису баш сагласни кад је реч о томе где је сахрањен Вук, млађи брат Стефана Лазаревића, кога су Турци заклали 6. јула 1410. године у Пловдиву. Зна се да је деспот Стефан послао свог изасланика Аидина да ископа земне остатке Вука Лазаревића, који је био сахрањен у једном лугу поред Пловдива, и пренесе их у Србију.

Историчар Миодраг Ал. Пурковић у својој књизи "Кнез и деспот Стефан Лазаревић" из 1978. године износи сумњу да су посмртни остаци Вука Лазаревића сахрањени у манастиру Раваница. Тако Пурковић пише: "Турски дефтер по коме би Раваница била Вукоглува није убедљив доказ да је Вук сахрањен у Раваници". На основу положаја ковчега кнеза Лазара у Раваници, овај историчар изводи закључак да се ради о гробу верног слуге или чак Милоша Обилића.

"Постоји могућност да је изасланик деспота Стефана, када је ископавао гробницу, у који су бачена тела и главе погубљених, препознао главу Вука Лазаревића, али да је грешком извадио тело неке друге особе. Аидин је тело и главу донео у Србију и, по свему судећи, свети деспот Стефан Лазаревић је наложио да га сахране у Манасији", сматра академик Србољуб Живановић.