Vuk ili Stefan

Episkop braničevski Ignjatije nije dao blagoslov da se uradi DNK analiza moštiju u Koporinu i konačno otkrije tajna da li je srpski vladar i svetac despot Stefan Lazarević sahranjen u ovom manastiru. Dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, i dr Marija Đorđević, šef Antropološke laboratorije Medicinskog fakulteta, planirali su da u nedelju 4. februara uzmu uzorak skeleta iz Koporina za koji je Srpska pravoslavna crkva još 1989. godina prihvatila da pripadaju sinu svetog kneza Lazara, ali je iz Vladičanskog dvora u Požarevcu stigao negativan odgovor.

Institut za proučavanje drevnih Slovena iz Londona uputio je pisani zahtev Institutu za sudsku medicinu da uradi analizu moštiju u Koporinu pošto je forenzički genetičar Oliver Stojković 11. decembra prošle godine DNK ekspertizom uspešno utvrdio da je skelet pronađen tokom arheoloških radova u Manasiji u prvom stepenu srodstva (otac i sin) s telom svetog kneza Lazara u Ravanici.

"Ako crkva promeni stav, mi smo spremni da uradimo DNK analizu i uzorka moštiju iz Koporina", kaže Oliver Stojković, koji je na zahtev Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, poredeći uzorak butne kosti svetog kneza Lazara i uzorak zuba iz muškog skeleta u manastiru Manasija, utvrdio biološko srodstvo oca i sina s tačnošću od 99,9378 odsto.

Ovo otkriće poslužilo je Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije da zaključi da je ovaj srpski vladar, koji je umro 1. avgusta 1427. godine, sahranjen u svojoj zadužbini manastiru Manasija, a ne u Koporinu kako se do sada mislilo.

Međutim, akademik Srboljub Živanović, direktor Evropskog instituta za proučavanje drevnih Slovena, koji je još 1983. godine na poziv patrijarha Germana antropološkom i paleopatološkom analizom utvrdio da skeletni ostaci pronađeni u Koporinu pripadaju svetom despotu Stefanu Lazareviću, smatra da se u Manasiji nalazi grob Vuka Lazarevića, drugog sina kneza Lazara.

"Kad sam čuo da nadležni episkop braničevski Ignjatije nije dao dozvolu da se sa moštiju svetog despota Stefana uzme uzorak, Evropski institut za proučavanje drevnih Slovena u Londonu je povukao svoj zahtev. Želeli smo da se uradi DNK analiza, jer to nije bilo moguće pre trideset godina, jer se ta metoda tada nije koristila", rekao je Živanović.

Ovaj naš poznati antropolog ističe da postoji mogućnost da glava i ostali deo skeleta nađenog u Manasiji ne pripadaju istoj osobi. Kako objašnjava Živanović, a to je potvrdio i dr Oliver Stojković, prethodna DNK analiza na osnovu uzorka uzetog s donjeg dela skeleta nije potvrdila nikakvu srodnost sa uzorkom moštiju svetog kneza Lazara.

"Antropološka laboratorija Medicinskog fakulteta koja je radila analize iz masovnih grobnica u Batajnici i na Oplencu tačno može da utvrdi da li je glava koja je nađena pored ostataka skeleta u grobnici u Manasiji pripadala istoj osobi ili ne", objašnjava Živanović.

Istoričari nisu baš saglasni kad je reč o tome gde je sahranjen Vuk, mlađi brat Stefana Lazarevića, koga su Turci zaklali 6. jula 1410. godine u Plovdivu. Zna se da je despot Stefan poslao svog izaslanika Aidina da iskopa zemne ostatke Vuka Lazarevića, koji je bio sahranjen u jednom lugu pored Plovdiva, i prenese ih u Srbiju.

Istoričar Miodrag Al. Purković u svojoj knjizi "Knez i despot Stefan Lazarević" iz 1978. godine iznosi sumnju da su posmrtni ostaci Vuka Lazarevića sahranjeni u manastiru Ravanica. Tako Purković piše: "Turski defter po kome bi Ravanica bila Vukogluva nije ubedljiv dokaz da je Vuk sahranjen u Ravanici". Na osnovu položaja kovčega kneza Lazara u Ravanici, ovaj istoričar izvodi zaključak da se radi o grobu vernog sluge ili čak Miloša Obilića.

"Postoji mogućnost da je izaslanik despota Stefana, kada je iskopavao grobnicu, u koji su bačena tela i glave pogubljenih, prepoznao glavu Vuka Lazarevića, ali da je greškom izvadio telo neke druge osobe. Aidin je telo i glavu doneo u Srbiju i, po svemu sudeći, sveti despot Stefan Lazarević je naložio da ga sahrane u Manasiji", smatra akademik Srboljub Živanović.