Жртве немара и незнања

Од рака грлића материце у Србији свакога дана оболи десет жена, а једна умре. Годишње од ове врста рака умре 450 жена, а у картоне се, као нова дијагноза, убележи код 1.400 жена.

Стопа оболевања од рака грлића материце у Србији је највиша у Европи. Истина, за петама су нам Румунија, Босна и Херцеговина, Бугарска, чак и Пољска и Чешка, али то не умањује разочарање лекара што губимо битку са болешћу која се у онкологији сматра потпуно излечивом. Најтужније је да овај рак односи жртве немара, незнања и запостављања здравља.

Др Ана Бекић-Јовићевић, наш онкоепидемиолог, каже да у Финској, на пример, само четири жене на 100.000 становница оболе од ове болести. Истовремено, у Србији је 27, а у Зајечарском округу чак 38 оболелих на 100.000 жена.

– Овај проблем је одувек био израженији у источној Србији и у суседној Румунији. Знамо да је основни узрок настанка рака грлића материце инфекција хуманим папилома вирусом, али у овом делу Србије нико никада није радио истраживање зашто је стопа оболевања тако висока. Често се као разлози наводе рано ступање жена у сексуалне односе или промискуитет, али без правог истраживања узрока неодговорно је и неозбиљно тако извлачити закључке и етикетирати жене. Кључни проблем жена у овом подручју, али и целој Србији јесте да немају навику да редовно одлазе на гинеколошке прегледе – каже за "Политику" докторка Јовићевић-Бекић.

Професорка др Весна Кесић, гинеколог са Института за гинеколошко-акушерске болести Клиничког центра Србије, "гађа" у суштину проблема код нас: Ово је једина малигна болест која се може потпуно елиминисати, тако што ће жена одлазити на редовне гинеколошке прегледе. Али, како ове навике нема – плаћамо скупу цену.

Вируси се преносе полним путем. Многе инфекције пролазе спонтано без икаквог лечења, али код жена код којих се вирус задржао може да доведе до развоја премалигног обољења и рака грлића материце. Чињеница је да процес на грлићу материце од примарне инфекције ХПВ до настанка карцинома траје годинама. Поједини типови папилома вируса изазивају настанак полних брадавица. Ови типови нису онкогени, мада могу да причињавају велике непријатности.

Лекари су указали и на пушење као фактор ризика за настанак овог типа карцинома. Осим навике о важности редовних одлазака гинекологу, важно је да се зна да и мањи број сексуалних партнера у животу и одлагање првог сексуалног искуства смањује ризик за добијање овог облика рака.

Др Ана Јовићевић-Бекић каже да је на преглед после првих детаљних анализа довољно ићи и само једном у две или три године, али нажалост, ово наше жене не схватају озбиљно, мисле да се ова болест догађа другима. Чак половина жена у Србији не одлази гинекологу и по 10 и 15 година, а више од половине не зна да претканцерозна стања на грлићу материце веома дуго не дају никаква симптоме. Већина жена у Србији, како је истакла професорка др Снежана Симић, која се бави превентивним програмима и превенцијом здравља, најмање мисли на себе – посвећене су деци и породици, боре се за посао и егзистенцију, а на своје здравље уопште не мисле. Од рака грлића материце умиру младе жене, старости од 40 до 55 година, али болест може да се јави и код веома младих девојака, па је ово заправо велики и здравствени и социјални проблем.

Наши лекари апелују на жене да одлазе на редовне гинеколошке прегледе. За годину, најдуже две, на адресе жена одређене доби, вероватно према бирачким списковима, а по моделу "Зора", какав годинама функционише у Словенији, стизаће писмени позиви да се жене у заказано време јаве у дом здравља ради гинеколошког прегледа и узимања бриса грлића материце (Папаниколау тест) у циљу откривања нежељених промена. Организовани скрининг уводи се уз помоћ Европске уније и Светске здравствене организације.