Žrtve nemara i neznanja

Od raka grlića materice u Srbiji svakoga dana oboli deset žena, a jedna umre. Godišnje od ove vrsta raka umre 450 žena, a u kartone se, kao nova dijagnoza, ubeleži kod 1.400 žena.

Stopa obolevanja od raka grlića materice u Srbiji je najviša u Evropi. Istina, za petama su nam Rumunija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, čak i Poljska i Češka, ali to ne umanjuje razočaranje lekara što gubimo bitku sa bolešću koja se u onkologiji smatra potpuno izlečivom. Najtužnije je da ovaj rak odnosi žrtve nemara, neznanja i zapostavljanja zdravlja.

Dr Ana Bekić-Jovićević, naš onkoepidemiolog, kaže da u Finskoj, na primer, samo četiri žene na 100.000 stanovnica obole od ove bolesti. Istovremeno, u Srbiji je 27, a u Zaječarskom okrugu čak 38 obolelih na 100.000 žena.

– Ovaj problem je oduvek bio izraženiji u istočnoj Srbiji i u susednoj Rumuniji. Znamo da je osnovni uzrok nastanka raka grlića materice infekcija humanim papiloma virusom, ali u ovom delu Srbije niko nikada nije radio istraživanje zašto je stopa obolevanja tako visoka. Često se kao razlozi navode rano stupanje žena u seksualne odnose ili promiskuitet, ali bez pravog istraživanja uzroka neodgovorno je i neozbiljno tako izvlačiti zaključke i etiketirati žene. Ključni problem žena u ovom području, ali i celoj Srbiji jeste da nemaju naviku da redovno odlaze na ginekološke preglede – kaže za "Politiku" doktorka Jovićević-Bekić.

Profesorka dr Vesna Kesić, ginekolog sa Instituta za ginekološko-akušerske bolesti Kliničkog centra Srbije, "gađa" u suštinu problema kod nas: Ovo je jedina maligna bolest koja se može potpuno eliminisati, tako što će žena odlaziti na redovne ginekološke preglede. Ali, kako ove navike nema – plaćamo skupu cenu.

Virusi se prenose polnim putem. Mnoge infekcije prolaze spontano bez ikakvog lečenja, ali kod žena kod kojih se virus zadržao može da dovede do razvoja premalignog oboljenja i raka grlića materice. Činjenica je da proces na grliću materice od primarne infekcije HPV do nastanka karcinoma traje godinama. Pojedini tipovi papiloma virusa izazivaju nastanak polnih bradavica. Ovi tipovi nisu onkogeni, mada mogu da pričinjavaju velike neprijatnosti.

Lekari su ukazali i na pušenje kao faktor rizika za nastanak ovog tipa karcinoma. Osim navike o važnosti redovnih odlazaka ginekologu, važno je da se zna da i manji broj seksualnih partnera u životu i odlaganje prvog seksualnog iskustva smanjuje rizik za dobijanje ovog oblika raka.

Dr Ana Jovićević-Bekić kaže da je na pregled posle prvih detaljnih analiza dovoljno ići i samo jednom u dve ili tri godine, ali nažalost, ovo naše žene ne shvataju ozbiljno, misle da se ova bolest događa drugima. Čak polovina žena u Srbiji ne odlazi ginekologu i po 10 i 15 godina, a više od polovine ne zna da pretkancerozna stanja na grliću materice veoma dugo ne daju nikakva simptome. Većina žena u Srbiji, kako je istakla profesorka dr Snežana Simić, koja se bavi preventivnim programima i prevencijom zdravlja, najmanje misli na sebe – posvećene su deci i porodici, bore se za posao i egzistenciju, a na svoje zdravlje uopšte ne misle. Od raka grlića materice umiru mlade žene, starosti od 40 do 55 godina, ali bolest može da se javi i kod veoma mladih devojaka, pa je ovo zapravo veliki i zdravstveni i socijalni problem.

Naši lekari apeluju na žene da odlaze na redovne ginekološke preglede. Za godinu, najduže dve, na adrese žena određene dobi, verovatno prema biračkim spiskovima, a po modelu "Zora", kakav godinama funkcioniše u Sloveniji, stizaće pismeni pozivi da se žene u zakazano vreme jave u dom zdravlja radi ginekološkog pregleda i uzimanja brisa grlića materice (Papanikolau test) u cilju otkrivanja neželjenih promena. Organizovani skrining uvodi se uz pomoć Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije.