Албанцима дата последња реч

Које су спорне тачке документа специјалног изасланика за статус Косова Мартија Ахтисарија, осим оне главне – да се у њему не помиње суверенитет и територијални интегритет Србије и да се тиме Косову отварају врата независности? То што се предвиђа одлазак снага НАТО-а? То што и нове српске општине могу да буду смањене или укинуте? То што Српска православна црква може слободно да делује, али новац из Србије мора да добија "транспарентно"? То што Срби могу да у скупштини блокирају неповољне предлоге закона који се односе на њих, али не могу да блокирају проглашење независности, како каже Ахтисари?

Након увида у текст предлога и свих његових 12 анекса, "Политика" представља делове тог плана.

Њиме се целокупна имовина државе Србије на Косову и Метохији предаје властима у Приштини. Тачније "имовина свих јавних предузећа и све обавезе које су та предузећа преузела постаће власништво Косова", осим оних јавних (комуналних) предузећа која пружају услуге за једну или неколико општина. Имовина и обавезе тих предузећа постаће власништво општина.

У поглављу о имовини наводи се и да ће приоритет косовских власти, кад се конституише нова скупштина и изабере влада, бити реституција, "укључујући и враћање имовине Српској православној цркви". Катастарске податке и архиве који се односе на Косово Србија треба да врати у року од шест месеци од закључивања споразума.

Скупштина Косова имала би 120 посланика, а од тог броја десет места биће резервисано за Србе, с тим да српска заједница, односно српске странке, удружења грађана или појединци, могу да имају и више од десет посланика, ако на изборима освоје више гласова. Три посланичка места резервисана су за Бошњаке, два за Турке, једно за Горанце, по једно за Роме, Египћане и Ашкалије. Преостало место у укупном броју од 20 посланика мањина добиће представници оне од три ромске групе који освоје највише гласова. Предвиђено је да у влади најмање један министар буде из српске заједнице и један из неке друге мањинске групе. Најмање два заменика министара ће бити Срби.

Једна добра вест је што би Косовски заштитни корпус (КЗК), формација настала ангажовањем припадника "Ослободилачке војске Косова", био расформиран. Распуштање се предвиђа у року од годину дана од "ступања овог споразума на снагу". Међутим, из плана је јасно да НАТО планира да се повуче и да старање о безбедности препусти "Косовским безбедносним снагама" (КСБ). То би била "професионална, мултиетничка" формација, са лаким наоружањем, која "неће имати тенкове, тешку артиљерију или способност за ваздушне нападе". Предвиђено је да има највише 2.500 активних припадника и 800 резервиста.

Нових шест српских општина (или потпуно нове или настале проширивањем садашњих већински српских општина) су Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг, Партеш, Клокот-Врбовац и Северна Митровица. Срби са Косова већ износе примедбе да у територије нових општина нису укључени град Липљан и села у општини Обилић, као што су Прилужје и Племетина. Ипак, главна примедба може да се односи на то да би будући међународни представник могао да мења територије општина или да их укида у складу са резултатима пописа, "нарочито у вези са повратком избеглих и расељених лица".

Српске општине би могле да сарађују са Републиком Србијом, али пре тога о тој намери морају да обавесте косовско министарство за локалну самоуправу и да му доставе нацрт споразума. Ако се споразумом крши закон, министарство може да суспендује тај споразум. Општина на ту одлуку може да се жали надлежном Окружном суду. "Биће успостављена заједничка комисија Републике Србије и Косова да би се обезбедила та сарадња са институцијама у Србији и да би се расправљало о посебно осетљивим питањима између Београда и Приштине у вези са овом сарадњом".

Србија може да финансира општине али под следећим условима: финансијске донације морају да буду ограничене на надлежности које има општина и морају да буду транспарентне и јавне.

Општина Северна Митровица би имала надлежност за више образовање. Северна Митровица, Грачаница и Штрпце имаће надлежност за здравство. Све општине са српском већином имаће одговорност за културна питања, укључујући и бригу о споменицима, црквама и манастирима који су на њиховим територијама. Те општине моћи ће да бирају и смењују командире полицијских станица.

Српске школе моћи ће да користе уџбенике које је одобрило Министарство просвете Републике Србије, кад о томе обавесте косовско министарство просвете. Ако оно има примедбе, онда би независна комисија прегледала садржај уџбеника да би утврдила да ли је он у складу са уставом Косова и законима који ће бити усвојени. У тој комисији би била три члана која изаберу српски представници у скупштини Косова, три представника која одабере косовско министарство просвете и један међународни представник кога ће одабрати Међународна цивилна канцеларија. Одлука се доноси већином гласова.

Сличан метод користио би се и у одлучивању о Универзитету у Северној Митровици. Та комисија ће преиспитати да ли је статут универзитета у складу са косовским законима и европским стандардима, мада се у првом члану наводи да је универзитет аутономан.

У заштитним зонама око српских споменика, цркава и манастира биће "забрањено истраживање руда, подизање електрана или далековода, градња циглана или фабрика", а неће смети да се подижу "зграде више од споменика, манастира или цркве који су под заштитом". Зоне су подељене у три категорије. У првој су "капитални споменици", као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница (укупно 22 цркве, манастира и споменика) и ту су зоне нешто шире. Око цркава из друге категорије, зоне ће бити сто метара у пречнику, а у трећој категорији свега педесет метара. Ипак, питање је како ће се поштовати ове заштитне зоне, кад се до сада у близини готово свих српских цркава и манастира несметано градило, чак и пред очима Унмика и Кфора.

-----------------------------------------------------------

Заштитна зона 1

Заштитне зоне око ових цркава и споменика биће одређене мапама које су део плана. Зона око Високих Дечана поклапа се са оном коју је успоставио Унмик 2005. године. Препоручује се да се успостави заштитна зона и око маузолеја султана Мурата на Газиместану.

Манастир Високи Дечани
Пећка патријаршија
Манастир Грачаница
Црква ваведења Богородице, Липљан
Манастир Девич
Манастир Гориоч
Манастир Будисавци
Манастир Соколица
Манастир Драганац, Гњилане
Манастир свети Архангели
Манастир Бањска
Манастир Зочиште
Село Велика Хоча
Манастир Дубоки Поток, Зубин Поток
Црква светог Ђорђа, Горње Село код Призрена
Манастир Сочаница, Лепосавић
Испосница за црквом, Уљарице код Клине
Меморијални споменик на Газиместану
Средњовековна тврђава у Звечану
Средњовековни град Ново Брдо
Средњовековни мост Војновића, Вучитрн
Испосница светог Петра Коришког, Кориша

-----------------------------------------------------------

Заштитна зона 2

За ове цркве и манастире предвиђа се заштитна зона у пречнику од сто метара

Манастир свете Петке, Лепосавић
Манастир свети врачи, Лепосавић
Манастир пресвете Богородице Хвостанске, Србица
Манастир светог Марка, Кориша
Манастир Свете тројице, Мушутиште
Богородичина црква, Средска
Манастир светог Уроша, Неродимље
Манастир Бинач, Бузовик, Косовска Витина

-----------------------------------------------------------

Заштитна зона 3

За ове објекте, заштитне зоне биће ограничене на 50 метара у пречнику око њих

Манастир Долац, Клина
Црква светог Николе, Ђураковац
Црква Богородице Одигитрије, Мушутиште
Црква светог Николе, Штрпце
Црква светог Теодора, Доња Битиња
Црква светог Николе, Готовуша
Богородичина црква, Готовуша
Црква светог Ђорђа, Горња Битиња
Црква светог Николе, Мушниково
Црква светог Николе, Богошевци
Црква светог Николе, Драјчићи
Црква светог Николе, Средска
Црква светих апостола (Света Петка), Мушниково
Црква светог Ђорђа, Средска