Пет лекција за Србију

Усвајање кредибилног плана фискалне консолидације, као и смањење минуса у буџету је, према препоруци Монетарно-финансијског комитета Међународног монетарног фонда, задатак за многе земље, између осталих и Србију. Према њиховој оцени, која је пре неколико дана објављена на сајту ММФ-а, из кризе смо научили пет лекција.

С обзиром на то да одржива фискална консолидација подразумева време, кредибилне мере треба применити данас како би се стабилизација јавних финансија постигла сутра, наводи се у извештају. Такви планови неће утицати на смањење економског раста, већ сасвим супротно – правила фискалне одговорности ће смањити неповерење и подстаћи приватне инвестиције и приватну потрошњу.

У овом документу, који је објављен током редовног пролећног заседања ММФ-а и Светске банке, исте препоруке односе се на неколико земаља. Осим за Србију, оне важе и за Казахстан, Азербејџан, Пољску, Швајцарску, Таџикистан, Туркменистан и Киргизију.

Добро је, наводи се даље у извештају, да мере владе буду прецизно дефинисане. Јер, предвидивост намера власти доприноси враћању поверења инвеститора, додаје се.

Врло јасно се наводи и да је време за преиспитивање неких од стечених права у буџету. Законом закуцани издаци у буџету треба да буду предмет разматрања у новим плановима фискалне консолидације, пре него дискрециона потрошња, напомиње се. Иначе, та прва првенствено подразумевају издатке за плате и пензије. Предлагачи признају да те мере могу бити политички болне, али одуговлачење са њиховом применом може да донесе још више бола у будућности. Одговарајуће скројена правила фискалне одговорности могу да буду кључни део неопходних реформи јер смањују дискрециона права власти, додаје се. Њихов циљ би требало да буде уравнотежење буџета, што би требало да доведе до стабилизације јавног дуга.

И док Монетарно-финансијски комитет ММФ-а предлаже рестриктивну фискалну политику, када је о монетарној грани власти реч, сугерише се релаксација стега док год је то могуће. Све док се финансијско тржиште не врати у нормалу, монетарна политика треба да се ослони на неконвенционалне инструменте обезбеђења одговарајућег функционисања финансијског посредовања. Упозоравају, ипак, да наставак вођења политике ниске каматне стопе централних банака може да повећа ризик у систему. 

Док се перспективе глобалног раста побољшавају, ризици се и даље оцењују као високи, док су нивои јавног дуга у многим развијеним земљама неодрживи.

Ово није први пут да Међународни монетарни фонд Србији предлаже да одмах после избора треба да усвоји средњорочни фискални програм који има за циљ довођење државног дуга на одржив ниво. То исто пише у документу који је Фонд објавио после неуспешних разговора о првој ревизији аранжмана из предострожности са Србијом. Исти савет влади дали су и чланови Фискалног савета.

Очекује се да ће јавни дуг остати изнад законом прописане горње границе од 45 одсто бруто домаћег производа, чак и ако се фискална политика буде руководила правилом о фискалном дефициту, упозорио је Фонд.

Мисија се, стога, залаже за политику којом ће се дуг спустити на ниво испод законом прописане границе од 45 процената, као што је предвиђено оквиром о фискалној одговорности. Такође ће бити важно да се створи фискални простор за додатну инвестициону потрошњу, која је у базном сценарију и даље на релативно ниском нивоу упркос неодложним потребама у области инфраструктуре. Кораци у правцу реализације ових циљева обухватају: смањење субвенција и трансфера; смањење масе зарада поврх онога што подразумевају актуелна правила о индексацији; проширење основице пореза на добит предузећа, доходак грађана и пореза на имовину и повећање стопе ПДВ-а, која је и даље једна од најнижих у региону, пише у документу Међународног монетарног фонда.