Директор „дворане звезда” више од две деценије

Дворана Дома синдиката обележава 55 година постојања, а безмало половину тог времена директор је исти човек – Драгослав Агатоновић Гиша. Kако је толико дуго опстао на челу једне од најпознатијих институција оне „старе” Југославије, али и Србије и архитектонско-културолошког симбола Београда, открива за „Политику”.

Агатоновић је на место директора друштвеног предузећа Дворана Дома синдиката постављен 1991. године и до сада је за челника установе биран три пута на по четири и два пута на по пет година. А конкурсне комисије су сваки пут биле једногласне. Тврди да није Црногорац, иако му то многи оспоравају питајући се: „Како си онда толико дуго директор?”

У шали воли да каже да је рођен пред сам крај прве половине прошлог века, у ствари 1949. године у селу Росица, 33 километра од Крушевца, подно Јастрепца. Учитељску школу завршио је у Алексинцу, дошао у Београд, уписао Факултет политичких наука, живео по домовима, радио преко студентске задруге. Тако је ушао у туризам и почео лета да проводи на мору, а зиме на планинама, као туристички радник, главни за забаву гостију у одмаралиштима Београдског универзитета на Јадрану.

– Неда Украден је први професионални наступ имала  управо код мене у Макарској 1972. године, Лео Мартин је тамо певао на врхунцу каријере, Мики Јевремовић такође. Мики је долазио у белом „мерцедесу” са отвореним шибером – сећа се Агатоновић.

Прво стално радно место било му је шеф забаве и културе у „Младост туристу”. Ипак, када је дипломирао изабран је за једног од директора НУ „Браћа Стаменковић”. Тамо је провео четири године, а онда су га, како каже, запазили из Градског комитета Савеза комуниста Београда, позвали га да пређе уз обећање да ће добити стан, што се и остварило.

– Био сам стручно-политички радник. Звали су ме комеморативни шеф, јер сам присуствовао „сахрани” Савеза комуниста и стварању СПС-а. Био сам директор радне заједнице градског одбора СПС-а. После три месеца добио сам отказ без правог разлога и ваљаног образложења, а у ствари зато што нисам имао длаке на језику. Прекрстио сам се и зарекао да више никада нећу у партију – каже Агатоновић.

Онда је готово кришом, да га неко не би „спотакао”, конкурисао за директора Дворане Дома синдиката. Постављен је 1. априла 1991. године. Данас поносно истиче да у овој установи нико не ради ни за једну партију, да су свих 30 запослених професионалци у свом послу.

Главна дворана Дома синдиката по акустичности спада у сам европски врх (Фото Д. Ћирков)

Кроз Дворану су у протекле две деценије прошле готово све партије са ових простора – подсећа Агатоновић.

– Демократска странка је овде почела, ту су се оснивали, ту се „разбијали”. И остали су овде држали одборе, конгресе, и Коштуница, и Аркан, и Шешељ... Аркан ме је јурио да уђем у његову странку, одбио сам. Овде је била комеморација када је убијен. Шешељ је поред осталих скупова код нас одржао опроштајну конференцију пред одлазак у Хаг. А први пут кад је хтео да организује нешто, када нико није хтео да му изда простор, дошао је овде, видно љут и спреман да се свађа. Питао је пошто је сала. Кад сам му рекао 5.000 марака, сео је за телефон, позвао некога и наредио да донесе новац – прича Агатоновић.

Овде су долазиле избеглице у време ратова и ту налазиле привремено уточиште, и резервисти пред одлазак на фронт, и штрајкачи и други невољници.

У Дворани Дома синдиката се и певало, играло...

Диригент Младен Јагушт, који је наступао широм Европе, увек је тврдио да главна дворана Дома синдиката по акустичности спада у првих пет на континенту. Дворана је за многе била основна и средња школа и пријемни испит за одлазак у звезде. Ту су тај „пријемни” положили Ђорђе Марјановић, Арсен Дедић, Мирослав Илић, Ђорђе Балашевић, Харис Џиновић, Лепа Брена и „Слатки грех”, фестивал „Београдско пролеће”, па касније Драган Стојнић. На тој позорници први пут одигране су и многе позоришне представе, а и сад се изводе нове.

Проблема са публиком нема, алу појаве се појединци чија непристојност задаје муке. Ипак, Агатоновић је посетиоцима захвалан на коректном понашању.

----------------------------------------------

Прескупе комуналије

Наш највећи проблем јесу прескупе комуналне услуге. Грејање плаћамо чак и до 10.000 евра месечно, струја и вода нас коштају драматично много. Пет година нисмо мењали цене карата, а изнајмљивање простора смо осетно појефтинили.

Предузећу припадају и велики хол и галерија. Као власник зграде укњижен је Савез самосталних синдиката Србије који је и оснивач Дворане Дома синдиката и према коме Дворана има финансијске обавезе које отежавају иначе компликовану ситуацију.

----------------------------------------------

Први семинар 1957. године

Дворану и зграду Дома синдиката пројектовали су и зидали Руси. Објекат је почео да се гради 1953, а 1957. је завршен. Мада нема поузданих података, кажу да је тада организован први семинар, а да је први музички програм одржан 18. новембра 1957. године.

Како каже Агатоновић, за годишњицу планирају да направе колаж програм у коме ће, без хонорара, наступити Здравко Чолић, Ђорђе Марјановић, Ђорђе Балашевић и други који су свој пут до звезда почели у Дворани.

– То мора да буде другачије, без оног класичног најављивања, да сви буду на сцени, да певају заједно, да буду ту и „Индексовци”. Видећемо... – каже директор.

----------------------------------------------

Делатност Дворане Дома синдиката

– приказивање филмова  
– организација и реализација културно-забавних, музичких програма, семинара, саветовања, конгреса...
– запослено је 30 људи, од тога 16 спремачица

----------------------------------------------

Четири сале

6.250 квадратних метара је површина комплекса са четири сале
1.600 места – велика дворана
305 места – сала два
105 места – сала три
101 место – сала четири