Годишњица војне операције Бљесак

БЕОГРАД – Сутра се навршава 17. година од офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК).

Током дводневне операције Бљесак, која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска преузела је контролу над западном Славонијом.

У акцији Бљесак страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Према извештају Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003. године, у акцији Бљесак припадници хрватске војске убили су укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.

Према подацима Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, првих дана маја 1995. убијено је или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Дан по отпочињању акције Бљесак бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

Због ратних злочина почињених у акцији Бљесак и Олуја Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана (преминуо 1999).

У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција Медачки џеп, Бљесак и Олуја.

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у западној Славонији у време операције Бљесак. Та пријава прослеђена је и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница.

Месец дана касније, поводом 10. годишњице акције Олуја, којом су хрватске снаге повратиле контролу над Книнском крајином, тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника.

У јулу 2010. на месном гробљу у селу Медари у близини Нове Градишке у западној Славонији, ексхумирано је 28 тела, међу њима и деце, из заједничке гробнице настале током акције Бљесак, а у мају прошле године ексхумирано је 48 Срба убијених и тој акцији на месном гробљу у селу Врбољани.

Документационо-информативни центар Веритас је саопштио, у новембру 2011, да је у Загребу идентификовано 14 посмртних остатака Срба који су

погинули у акцији хрватске војске и полиције "Бљесак", као и да је до сада есхумирано 100 српских лешева из заједничких гробница у Медарима, Окучанима и Врбољанима.