Племство обавезује

ДА, "ПЛЕМСТВО ОБАВЕЗУЈЕ" стара је француска изрека и вропске монархије настоје да се тога и држе. Истина, британски принц Хари по одлуци британског војног врха ипак неће ићи у Ирак, иако је он као официр, са завршеном елитном војном академијом Сендхерст, хтео да буде на челу своје  оклопне јединице у јужном делу Ирака. Али у Лондону су проценили да би принц Хари био мета од највишег приоритета за све терористе и отмичаре и принц остаје код куће. Без обзира на све евентуалне критике у британској јавности у стилу да ли је "плава крв" скупља од "обичне" црвене крви, краљевска породица никада није избегавала да своје чланове пошаље у ратове, па је тако 1982. године принц Ендрју, брат престолонаследника, принца Чарлса, пилотирао морнаричким борбеним хеликоптером у рату против Аргентине на Фолкландима.

Примери из даље прошлости говоре да је и Стаљин послао свог сина Јакова у рат против Немаца, да је Јаков заробљен и када су Немци понудили размену Јакова за фелдмаршала Фон Паулуса, заробљеног код Стаљинграда, Стаљин је то одбио рекавши "да не мења једног фелдмаршала за обичног војника".

Командант немачке ратне морнарице у Другом светском рату, адмирал Карл Дениц, иначе подморничар, имао је два сина у рату, оба су били команданти подморница. И оба су потопљена и погинули су, а да њихов отац ни у једном тренутку није ни покушао да их извуче из рата. Када су британски новинари, годинама после, упитали Деницову кћерку зашто није оца замолила да барем једног сина повуче на неку другу мање опасну позицију, она је одговорила да се нешто тако никада и не би усудила да пита оца.

Како ми у Србији стојимо по том питању у блиској нам прошлости. Члан некадашњег Председништва СФРЈ Сејдо Бајрамовић имао је сина официра ЈНА који је 1992. године мучки убијен у опсади касарне ЈНА у Чапљини. Отац је, вероватно, могао да га извуче са тог места на време. Али, није.

Покојни министар одбране СР Југославије Павле Булатовић послао је свог сина у војску у време агресије НАТО-а на Југославију 1999. године. И то би било све. Где је наше "племство" по том питању? Где су били синови наших политичара? Из опозиције, или из власти?

Знам, многи ће рећи да то нису били и њихови ратови. Тачно, можда и нису били, али пре неколико година у Немачкој је ухапшен старац од преко 80 година. Стигао је из Швајцарске у своје родно село у којем није био од 1943. године. Наиме, те 1943. године побегао је из Немачке у Швајцарску да не би био мобилисан на Источни фронт. Вероватно јер тај рат није био и његов рат. Али данашња немачка држава мислила је другачије и старац од преко 80 година завршио је у затвору због избегавања мобилизације и одласка у рат. Зато су Немци и велика нација и то ће увек бити.

НОВИ ПРЕДСЕДНИК ФРАНЦУСКЕ Никола Саркози обећава и нови идентитет нације. Неће му бити лако у средишту двоструке еволуције: глобализације и универзалних вредности са једне, и привржености Француској са друге стране. Јер, како направити Европу, а да се не поквари Француска? Како се унутар Француске, где су недавно горила предграђа, договорити око тог "новог идентитета"? Је ли он данас у Француској хладан, протекционистички, расистички, ксенофобичан, или је племенит, креативан, предузимљив и надахнут? Хоће ли за Париз Европа бити Европа елита, или Европа народа и Европа једне нове ренесансе у којој сви започињу живот са једнаким шансама?