Комшијски рецепт за наш буџет

Србија је једна од ретких земаља у региону која током кризе није повећавала порез на додату вредност. Без обзира на то што представници две највеће политичке странке истичу како ће им то бити последња мера ако дођу на власт, економисти кажу како су бројеви неумољиви и да је тај сценарио готово немогуће ескивирати. Може ли већи ПДВ да реши проблем српских јавних финансија и зачепи јаз између прихода и расхода који ће ове године, према процени Фискалног савета, за 300 милиона евра прешишати закон? Чини се да повећање тог намета, који паралелно не прати и пакет мера штедње, неће решити проблем Србије. На овај закључак упућује искуство суседне Хрватске која је два пута у последњих неколико година повећавала ПДВ, а о коме су за „Политику” сведочили загребачки економисти.

– Неоспорно је да је повећање овог намета повећало и приходе у буџету – препричавао је хрватско искуство Дамир Новотни, независни економски аналитичар из Загреба. – Краткорочно гледано, државна каса од тога има користи. Као економиста, међутим, мислим да дугорочно посматрано то доводи до пада тражње и слаби економију и захтева од фискалних власти тражење нових извора прихода у евентуалном повећању пореза на имовину или неких других намета. У првом налету влада има утисак да је нешто добила, међутим на дужи рок то доноси стагнацију. Ево у Хрватској се стопе раста врте од минус 0,5 до плус 0,5 одсто, што није привредни опоравак већ више на нивоу статистичке грешке – каже наш саговорник.

У сваком случају, Новотни је убеђен да повећање ПДВ-а не може да буде изолована мера, већ је паралелно мора пратити и пакет мера штедње. Када је пре неколико година Хрватска овај намет повећала на 23 одсто изостало је смањење расхода.

– Сада је повећање ПДВ-а на 25 одсто пратио и пакет мера штедње, али сматрам да су уштеде које се њиме предвиђају недовољне – сматра Новотни.

Додаје и то да је за ову годину планиран минус у хрватском буџету од око 2,5 одсто бруто домаћег производа. Код нас, у Србији, дефицит је 4,25 процента БДП.

– Током кризе ми нисмо имали проблем са мањком у каси, чак је то и Европска унија врло често истицала. Прошле године је минус у буџету био око три одсто, што је и по критеријумима ЕУ врло ниско. Међутим, наш проблем је превелика јавна потрошња, а не дефицит у каси – објашњава наш саговорник.

Његов колега Владо Бркановић, такође економиста из Хрватске, сматра да је неоправдан страх да ће повећање ПДВ-а за неколико процената утицати на смањење потрошње и повећање пореске утаје. Како каже, тај намет је најзначајнији приход за креаторе фискалне политике и преко система фискалних каса врло лако се уводи у легалне токове. Стопу од 18 одсто у Србији оцењује као врло ниску и сматра да има простора за повећање, јер је у Мађарској на пример овај намет чак 27 одсто.

– У први мах ефекат раста ПДВ-а се не преноси на цене. Јер док год има залиха робе у магацинима трговци не коригују ценовнике. Међутим, са новим рачуницама стижу и нови ценовници и то јесте једна од последица повећања ПДВ-а. Код нас, на пример, са последњим растом овог намета постоји опасност да потрошачи почну робу да купују у Републици Српској у којој су цене знатно ниже – каже Бркановић.

Пре него што је последњи пут повећан ПДВ, на тржишту су уочене и неке друге тенденције. Па је тако скочила продаја нових аутомобила, јер су са нижом стопом били јефтинији. Убрзо, после повећања овог оптерећења, продаја четвороточкаша је опала.

У Србији врло често могу да се чују критике како већи ПДВ само краткорочно може да донесе веће приходе у касу и да се на дужи рок његови ефекти исцрпљују. У прилог томе поједини овдашњи стручњаци наводе пример Хрватске која је морала поново да повећа овај намет јер су се ефекти претходног раста пореза потрошили. Наш саговорник то негира и објашњава да је ново повећање прихода било неопходно зато што је смањење расхода као паралелна мера први пут изостало.

– Нема сумње да то утиче на повећање прихода. Приливи у буџету су после најновијег повећања за четири одсто већи него лане у истом овом периоду – закључује Бркановић.

Иначе, примена пореске реформе у Србији се одлаже већ три године. Осим повећања оптерећења на потрошњу, односно раста ПДВ-а, она подразумева и смањење пореза на рад и капитал.