Komšijski recept za naš budžet

Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja tokom krize nije povećavala porez na dodatu vrednost. Bez obzira na to što predstavnici dve najveće političke stranke ističu kako će im to biti poslednja mera ako dođu na vlast, ekonomisti kažu kako su brojevi neumoljivi i da je taj scenario gotovo nemoguće eskivirati. Može li veći PDV da reši problem srpskih javnih finansija i začepi jaz između prihoda i rashoda koji će ove godine, prema proceni Fiskalnog saveta, za 300 miliona evra prešišati zakon? Čini se da povećanje tog nameta, koji paralelno ne prati i paket mera štednje, neće rešiti problem Srbije. Na ovaj zaključak upućuje iskustvo susedne Hrvatske koja je dva puta u poslednjih nekoliko godina povećavala PDV, a o kome su za „Politiku” svedočili zagrebački ekonomisti.

– Neosporno je da je povećanje ovog nameta povećalo i prihode u budžetu – prepričavao je hrvatsko iskustvo Damir Novotni, nezavisni ekonomski analitičar iz Zagreba. – Kratkoročno gledano, državna kasa od toga ima koristi. Kao ekonomista, međutim, mislim da dugoročno posmatrano to dovodi do pada tražnje i slabi ekonomiju i zahteva od fiskalnih vlasti traženje novih izvora prihoda u eventualnom povećanju poreza na imovinu ili nekih drugih nameta. U prvom naletu vlada ima utisak da je nešto dobila, međutim na duži rok to donosi stagnaciju. Evo u Hrvatskoj se stope rasta vrte od minus 0,5 do plus 0,5 odsto, što nije privredni oporavak već više na nivou statističke greške – kaže naš sagovornik.

U svakom slučaju, Novotni je ubeđen da povećanje PDV-a ne može da bude izolovana mera, već je paralelno mora pratiti i paket mera štednje. Kada je pre nekoliko godina Hrvatska ovaj namet povećala na 23 odsto izostalo je smanjenje rashoda.

– Sada je povećanje PDV-a na 25 odsto pratio i paket mera štednje, ali smatram da su uštede koje se njime predviđaju nedovoljne – smatra Novotni.

Dodaje i to da je za ovu godinu planiran minus u hrvatskom budžetu od oko 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kod nas, u Srbiji, deficit je 4,25 procenta BDP.

– Tokom krize mi nismo imali problem sa manjkom u kasi, čak je to i Evropska unija vrlo često isticala. Prošle godine je minus u budžetu bio oko tri odsto, što je i po kriterijumima EU vrlo nisko. Međutim, naš problem je prevelika javna potrošnja, a ne deficit u kasi – objašnjava naš sagovornik.

Njegov kolega Vlado Brkanović, takođe ekonomista iz Hrvatske, smatra da je neopravdan strah da će povećanje PDV-a za nekoliko procenata uticati na smanjenje potrošnje i povećanje poreske utaje. Kako kaže, taj namet je najznačajniji prihod za kreatore fiskalne politike i preko sistema fiskalnih kasa vrlo lako se uvodi u legalne tokove. Stopu od 18 odsto u Srbiji ocenjuje kao vrlo nisku i smatra da ima prostora za povećanje, jer je u Mađarskoj na primer ovaj namet čak 27 odsto.

– U prvi mah efekat rasta PDV-a se ne prenosi na cene. Jer dok god ima zaliha robe u magacinima trgovci ne koriguju cenovnike. Međutim, sa novim računicama stižu i novi cenovnici i to jeste jedna od posledica povećanja PDV-a. Kod nas, na primer, sa poslednjim rastom ovog nameta postoji opasnost da potrošači počnu robu da kupuju u Republici Srpskoj u kojoj su cene znatno niže – kaže Brkanović.

Pre nego što je poslednji put povećan PDV, na tržištu su uočene i neke druge tendencije. Pa je tako skočila prodaja novih automobila, jer su sa nižom stopom bili jeftiniji. Ubrzo, posle povećanja ovog opterećenja, prodaja četvorotočkaša je opala.

U Srbiji vrlo često mogu da se čuju kritike kako veći PDV samo kratkoročno može da donese veće prihode u kasu i da se na duži rok njegovi efekti iscrpljuju. U prilog tome pojedini ovdašnji stručnjaci navode primer Hrvatske koja je morala ponovo da poveća ovaj namet jer su se efekti prethodnog rasta poreza potrošili. Naš sagovornik to negira i objašnjava da je novo povećanje prihoda bilo neophodno zato što je smanjenje rashoda kao paralelna mera prvi put izostalo.

– Nema sumnje da to utiče na povećanje prihoda. Prilivi u budžetu su posle najnovijeg povećanja za četiri odsto veći nego lane u istom ovom periodu – zaključuje Brkanović.

Inače, primena poreske reforme u Srbiji se odlaže već tri godine. Osim povećanja opterećenja na potrošnju, odnosno rasta PDV-a, ona podrazumeva i smanjenje poreza na rad i kapital.