Кандидати страве и ужаса

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – С обзиром на то да је ово изборна година, у Америци је с пажњом примљена недавно објављена невелика књига „Древна уметност варања бирача”. У њој је превод упутстава која је пре више од две хиљаде година Марку Тулију Цицерону, прослављеном беседнику, али аутсајдеру међу политичким вуковима старог Рима који се кандидовао за конзула, дао његов брат Квинтије.

Савети су били добри, јер је Цицерон успео да победи и да касније стекне и титулу „оца нације”. Оно што је изненађење, то је да звуче веома савремено и као да су цитати из неког модерног приручника за изборну стратегију: свима обећавај све, најбољи начин да се бирачи придобију јесте да им се говори оно што желе да чују, дај људима наду, али и – удари из све снаге по слабим местима противника.

У америчкој кампањи, у којој је до пре неки дан главна пажња била посвећена интерној утакмици претендената за председничку номинацију међу републиканцима, највише је коришћен последњи аспект из Тулијевог приручника: дискредитуј ривале.

Мит Ромни је успео да победи јер је био најагресивнији у блаћењу конкурената преко пропагандних телевизијских спотова, јер је за то на располагању имао највише пара. Они су узвраћали, али су му ипак остали дужни, јер су њихови „ратни” буџети били знатно скромнији.

Уместо „прљава”, овде се то назива „негативна” кампања, која ће се, према свим најавама, веома заоштрити у финалном мечу између Ромнија и Барака Обаме, чији су штабови ових дана презаузети прибављањем пара за међусобни обрачун, који ће потрајати, пошто су избори тек 6. новембра.

Нико овде иначе не сумња да ће политичка борба у којој се удара и испод појаса ескалирати у односу на ону која је вођена пре четири године, када је клеветање прво између Хилари Клинтон и Обаме, а потом њега и републиканца Џона Мекејна, било беспоштедно. „Ускоро ћемо имати најгору кампању која парама може да се купи”, написао је пре неки дан водећи колумниста „Вашингтон поста”.

Цицеронова упутства се међутим у америчким изборним борбама не примењују тек однедавно – практикују се практично од првих дана овдашње републике. Још 1800. Томас Џеферсон је у изборној кампањи био оптуживан да је безбожник који из кућа верујућих Американаца отима Библије. Његов штаб је супарника Џона Адамса, описивао пак као„хермафродита који нема ни чврстину мушкарца, нити сензибилитет жене”.

Нешто касније, у двобоју Ендруа Џексона и Џона Квинсија Адамса, било је оптужби да је будућа прва дама бигамисткиња, а да је Адамс, као амбасадор у Москвируском цару „подвео једну америчку девицу”.

Било је то, наравно, пре радија и телевизије, тада су коришћене само не баш превише читане новине. Али је деловало, јер, како истичу политиколози, избори су „игра нултог збира”: оно што једна страна изгуби, друга добија, и обрнуто.

У предстојећој борби нови елеменат је количина пара која ће бити утрошена за придобијање бирача. Најновије процене говоре да ће ово бити најскупља кампања у америчкој (и светској) историји, са прогнозама да ће у њој бити потрошено и до милијарду долара.

То је омогућила пресуда Врховног суда из 2010. године, која је корпорацијама, у име „слободе изражавања”, омогућила да за изборе троше неограничено, под условом да то не „координирају” са кандидатима, што се, лако је претпоставити, лако изврдава. Форма је пронађена у тобоже независним „политичким акционим комитетима” који финансирају негативну телевизијску кампању.

У тим предизборним спотовима користе се многе технике, али су се најефективнијим показале оне који ударају на противникову личност, његову биографију или ставове. Циљ је да се изазову емоције страха, неизвесности и сумње у противкандидата, али и да се мобилишу сопствени бирачи, а они друге стране пасивизирају.

Истраживања на која се позива Ендру Вестин, професор психологије са Универзитета Атланте, показују да бирачи то свесно одбацују, али да се урезују у подсвест, нарочито ако те поруке садрже неку претњу.

А претње и подстицање страха су срж тих реклама. У том контексту најчешће се помиње оглас „три ујутру” из дуела Хилари Клинтон и Обаме током њихове међусобне борбе за номинацију 2008. У њему се износи хипотетична ситуација у којој у три после поноћи у Белој кући звони телефон, да би се врховном команданту саопштило како је негде у свету избила нека велика криза. Док се емитују слике уснуле деце, наратор пита „кога бисте желели да подигне слушалицу: неког ко познаје војску и свет или некога ко је неискусан”, са очигледном алузијом да је Хилари знатно компетентнија од Обаме.

У кампањи републиканских ривала играло се углавном на карту блаћења личности. „Која врста човека ће лагати и варати само да би добила изборе: Мит Ромни”, била је најчешћа варијанта напада на бившег гувернера Масачусетса.

Ово је платио Њут Гингрич, док му је Ромни узвраћао оптужујући га да је у минулој кризи, у којој су многи Американци остали без посла и кућа, просперирао: „Гингрич је био плаћен 30.000 долара на сат од компаније која је изазвала кризу”, била је порука једног од тих негативних огласа.

У овој врсти борбе нису битне чињенице – мало који од ових спотова би прошао такозвани Пинокио тест – али се, са друге стране, указује да се истине баш не придржавају ни плаћене телевизијске поруке у којима се велича личност неког кандидата.

Обамин штаб је иначе добро проучио Мита Ромнија и свакако има муниције за предстојећу борбу. У њој ће сигурно бити коришћено и оно што су о њему у својим нападима осмислиле његове републиканске колеге.

Ромнија је због тога утицајни републиканац Џеб Буш, бивши гувернер Флориде (и рођени брат Обаминог претходника Џорџа Буша), пре неки дан упозорио да му „предстоји најпрљавија кампања у модерним временима”.

Али га је истовремено гувернер Индијане Мич Данијелс, такође републиканац, опоменуо да је његова досадашња кампања била превише негативна. „Треба агитовати и да би се владало, а не само да се победи”, поручио је Данијелс. „Кампање ’спржене земље’ ретко воде ка великим постигнућима. Утроши време и новац да конструктивно објасниш програм који ће животе људи учинити бољим”, додао је.

Најбоље објашњење зашто се воде прљаве кампање и зашто се противници представљају као „кандидати страве и ужаса” дао је ових дана „Лос Анђелес тајмс”.

„Зато што је блаћење противника делотворно”, гласи, у најкраћем, налаз овог листа.

Милан Мишић