Последњи сати Осаме бин Ладена

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Данас је тачно годину дана откако су командоси америчке војске у ноћном препаду на територији Пакистана, без знања свог номиналног савезника, после десетогодишње потраге убили Осаму бин Ладена, вођу Ал Каиде и државног непријатеља САД број један.

Била је то и најризичнија операција коју је одобрио председник и врховни командант Барак Обама, па је разумљиво што се ових дана годишњици придаје значајна медијска пажња, уз присећања али и изношење нових детаља о том догађају који је несумњива прекретница у америчком „рату против терора”.

Један од најзанимљивијих текстова о овој теми објавио је недељник „Тајм”, преносећи најзанимљивије детаље из књиге Питера Бергена „Лов на човека”, у књижарама тек од јуче. Реч је о опису последњих сати вође Ал Каиде, који говоре доста о њему и његовој терористичкој организацији.

Место догађања је, наравно, Аботабад, пакистански град у побрђу Хималаја, на 1.260 метара надморске висине (слично Златибору), који је прибежиште пакистанске елите кад почну летње врућине, а стално боравиште углавном боље стојећих пензионера, бивших државних чиновника и официра. Тамо су и један велики гарнизон пакистанске армије и војна академија.

У једној кући на ободу Аботабада, подигнутој 2005, већ шесту годину живео је Осама бин Ладен, са своје три супруге , више од десеторо деце, које су опслуживали његов поуздани телохранитељ и курир Абу Ахмед Кувајти са братом и породицама.

Реч је о троспратној згради, по локалном обичају опасаној великим зидом. Трећи спрат је био подигнут мимо одобреног плана, што тамо такође није неуобичајено. Тај спрат, са једном спаваћом и једном радном собом, примитивним купатилом и „чучавац” тоалетом, са ниским плафоном и, из разлога безбедности, малим прозорима са матираним стаклима само на једној страни, био је лични простор Бин Ладена и његове најмлађе супруге,  29-годишње Амал, Јеменке са којом се оженио 2000, када је он имао 43, а она само 17.

Родила му је петоро деце, од којих двоје у Аботабаду, у локалним болницама, у којима је остајала веома кратко: у кућу се враћала истог дана.

Друге две супруге које су биле у кући, биле су Карија (62), са којом се оженио 1985, седам година старија од мужа, из угледне и богате саудијске породице за коју се тврди да потиче од самог пророка Мухамеда. Она је све до 2010. са децом живела у некој врсти кућног притвора у Техерану, да би се оданде пребацила прво у пакистанску пограничну покрајину Северни Вазиристан, а потом стигла у Аботабад.

Следећа по сениоритету била је Сихан (54, исто као и Бин Ладен). Занимљиво је да су и она и Карија биле интелектуалке, обе су имале докторат, али су полигамију прихватале као нешто што је друштвена норма коју налаже вера. Свака од њих је иначе у кући имала посебне одаје са сопственом кухињом.

Операција „Нептуново копље” почела је 1. маја, у 11 увече по локалном времену, када су Бин Ладенови већ увелико спавали. У Вашингтону, где је било тек два по подне, у специјалним подземним просторијама Беле куће, већ се био окупио ратни кабинет са Обамом на челу, да би обавио коначни преглед плана и путем специјалних веза операцију пратио практично у директном преносу.

Пола сата пред поноћ, из Џалалабада, авганистанског града уз границу с Пакистаном, из тамошње америчке базе, полетела су два „црна сокола”, специјална хеликоптера опремљена технологијом која отежава радарско откривање и роторима који производе знатно мање буке од уобичајене. У њима су биле „Морске фоке”, за ову операцију специјално припремљени командоси, „појачани” једним псом који је такође имао свој панцирни прслук.

До границе са Пакистаном требало им је 15 минута, а потом су, заобишавши милионски Пешавар, урбани центар, у веома ниском лету, долинама и изнад корита река, наставили ка Аботабаду, где су стигли неоткривени од пакистанских радара.

Кад су стигли на одредиште, бука, наравно, није могла да буде непримећена. Први хеликоптер је имао удес: пилот је при слетању изгубио контролу и задњим ротором ударио у дворишни зид Бин Ладенове куће, али нико није повређен. Други је пак слетео у поље изван куће, а оба тима су у кућу ушла пошто су претходно експлозивом разнели закључана метална врата, односно улазну капију.

Када је после експлозије Бин Ладенова 20-годишња ћерка Миријам унезверено устрчала до очевих просторија да га пита шта се догађа, он јој је наредио да ћути и да не пали светло. Забрана је била беспредметна, јер је неко – не открива се ко – већ био искључио довод струје ка кући, олакшавши при том посао командосима.

Амерички специјалци прво су ликвидирали Бин Ладеновог курира и његовог брата. Убијена је и једна од њихових жена, а друга рањена.

На другом спрату натрчали су на Бин Ладеновог сина Калида (23), кога су устрелили на степеништу.

Док је операција напредовала, Бин Ладен је у потпуном мраку, не дајући гласа, провео 15 минута, не знајући, али свакако слутећи шта се догађа. На себи је имао традиционалну тунику и чакшире, у које су били ушивени неколико стотина евра и два телефонска броја за везу са сарадницима у Пакистану и у пограничном подручју.

Иако су му стално при руци били један „калашњиков” и аутоматски пиштољ, није их узео. У једном моменту је међутим направио фаталну грешку: одшкринуо је тешка метална врата која његове одаје деле од других и која се отварају само изнутра, да би видео шта се догађа. Уз помоћ својих инфрацрвених наочара, одмах га је приметио један командос. Бин Ладен се одмах повукао, али вероватно у паници та врата није закључао, што су командоси одмах искористили да стигну право до његове собе.

Амал је покушала да заштити мужа, али ју је командос који је први ушао одгурнуо и пуцао јој у ногу. Осама бин Ладен није пружао никакав отпор и ликвидиран је са два метка: један га је погодио у груди, а другу у лево око…

М. Мишић

Сутра: Обама: Бин Ладен или мандат