Пљачкаши као улични ратници

У року од пет дана догодиле су се две спектакуларне пљачке возила за превоз новца. Прошле среде у Београду отето је око 24 милиона динара, док се плен разбојника који су прекјуче извели препад у Новом Саду процењује на 30 милиона динара. Ови пљачкаши су несумњиво располагали прецизним подацима о транспортима новца.

У главном граду возило за превоз новца блокирано је аутомобилима разбојника, од којих је једно запаљено на лицу места а друго, којим су побегли, пронађено је у Лештанима, такође запаљено. У Новом Саду пљачкаши су транспорт новца сачекали у заседи испред "Универекспорта", изненадивши пратиоце готовине истрчавањем из жутог "пик апа".

Осим што су извршиоци у бекству, заједнички именитељ у оба случаја је предузеће "Прогард". Реч је о највећој приватној фирми која се бави пословима обезбеђења у Србији, коју је 1992. године после пензионисања основао Миро Гојковић, познати руководилац ГСУП-а Београд из осамдесетих година прошлог века. У међувремену се мењала власничка структура, а фирма данас запошљава око 2.700 људи. У "Прогарду" јуче нису желели да коментаришу поменуте пљачке.

Члан Одбора за физичко-техничко обезбеђење при Привредној комори Србије Драгиша Јовановић каже да ефикасност обезбеђења није у бројности људи, оружју или блиндираном возилу већ у тактици.

– Препади на возило са новцем су, у извесном смислу, операција уличног рата а у сваком рату најважнији је фактор изненађења. Свакодневно се улицама креће много ових возила, тако да се до података може релативно лако доћи опсервацијом и праћењем. Онај ко напада бира време и место пљачке, тако да је фактор изненађења на његовој страни – каже Јовановић који се годинама бави проблематиком физичко-техничког обезбеђења.

По његовом мишљењу, изјаве појединаца да се у Београду и Новом Саду ништа страшно није десило, јер нико није повређен а опљачкани новац је ионако осигуран, су контрапродуктивне. Таквим ставовима само се мотивишу пљачкаши којима се сугерише да им неће бити пружен отпор.

– Никаква сума новца не може оправдати губитак живота припадника обезбеђења, случајног пролазника па чак и пљачкаша. Шта би се десило када би усред града дошло до окршаја "калашњиковима" и "пумпарицама"? Ипак, припадници обезбеђења добровољно бирају ту професију и од њих се очекује да нешто предузму. Решење је у електро-хемијским средствима која "маркирају" пљачкаше, ГПС одашиљачима, димним средствима или боји која обележава новац који се због тога мора транспортовати у мрежастим а не херметички затвореним врећама. Није тачно да у пљачкама транспорта новца нико не губи, јер су осигуравајућа друштва та која надокнађују штету – објашњава Јовановић, наглашавајући да је клијент тај који бира мере обезбеђења пратње новца, односно цену услуге.

Професор Богољуб Милосављевић, аутор више књига о полицијској тематици, каже да у приватном сектору безбедности у Србији ради близу 50.000 људи. Више их је него у МУП-у Србије, а посебно деликатно питање је употреба оружја.

– Намеће се питање контроле употребе средстава принуде, у која спада и оружје. Данас припадници обезбеђења, као и други грађани, могу да употребе оружје само у случају директног напада на свој живот – објашњава Милосављевић.

Невладина организација "Лига експерата" представила је модел закона о приватној делатности обезбеђења у коме се одобрава право употребе средстава принуде, с тим да се о сваком случају мора обавестити полиција која би проверила под којим околностима је до тога дошло. Предвиђено је и увођење лиценце, која би гарантовала обученост запослених и обавезу чувања професионалне тајне у коју спадају и подаци о транспортима новца.