Pljačkaši kao ulični ratnici

U roku od pet dana dogodile su se dve spektakularne pljačke vozila za prevoz novca. Prošle srede u Beogradu oteto je oko 24 miliona dinara, dok se plen razbojnika koji su prekjuče izveli prepad u Novom Sadu procenjuje na 30 miliona dinara. Ovi pljačkaši su nesumnjivo raspolagali preciznim podacima o transportima novca.

U glavnom gradu vozilo za prevoz novca blokirano je automobilima razbojnika, od kojih je jedno zapaljeno na licu mesta a drugo, kojim su pobegli, pronađeno je u Leštanima, takođe zapaljeno. U Novom Sadu pljačkaši su transport novca sačekali u zasedi ispred "Univereksporta", iznenadivši pratioce gotovine istrčavanjem iz žutog "pik apa".

Osim što su izvršioci u bekstvu, zajednički imenitelj u oba slučaja je preduzeće "Progard". Reč je o najvećoj privatnoj firmi koja se bavi poslovima obezbeđenja u Srbiji, koju je 1992. godine posle penzionisanja osnovao Miro Gojković, poznati rukovodilac GSUP-a Beograd iz osamdesetih godina prošlog veka. U međuvremenu se menjala vlasnička struktura, a firma danas zapošljava oko 2.700 ljudi. U "Progardu" juče nisu želeli da komentarišu pomenute pljačke.

Član Odbora za fizičko-tehničko obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije Dragiša Jovanović kaže da efikasnost obezbeđenja nije u brojnosti ljudi, oružju ili blindiranom vozilu već u taktici.

– Prepadi na vozilo sa novcem su, u izvesnom smislu, operacija uličnog rata a u svakom ratu najvažniji je faktor iznenađenja. Svakodnevno se ulicama kreće mnogo ovih vozila, tako da se do podataka može relativno lako doći opservacijom i praćenjem. Onaj ko napada bira vreme i mesto pljačke, tako da je faktor iznenađenja na njegovoj strani – kaže Jovanović koji se godinama bavi problematikom fizičko-tehničkog obezbeđenja.

Po njegovom mišljenju, izjave pojedinaca da se u Beogradu i Novom Sadu ništa strašno nije desilo, jer niko nije povređen a opljačkani novac je ionako osiguran, su kontraproduktivne. Takvim stavovima samo se motivišu pljačkaši kojima se sugeriše da im neće biti pružen otpor.

– Nikakva suma novca ne može opravdati gubitak života pripadnika obezbeđenja, slučajnog prolaznika pa čak i pljačkaša. Šta bi se desilo kada bi usred grada došlo do okršaja "kalašnjikovima" i "pumparicama"? Ipak, pripadnici obezbeđenja dobrovoljno biraju tu profesiju i od njih se očekuje da nešto preduzmu. Rešenje je u elektro-hemijskim sredstvima koja "markiraju" pljačkaše, GPS odašiljačima, dimnim sredstvima ili boji koja obeležava novac koji se zbog toga mora transportovati u mrežastim a ne hermetički zatvorenim vrećama. Nije tačno da u pljačkama transporta novca niko ne gubi, jer su osiguravajuća društva ta koja nadoknađuju štetu – objašnjava Jovanović, naglašavajući da je klijent taj koji bira mere obezbeđenja pratnje novca, odnosno cenu usluge.

Profesor Bogoljub Milosavljević, autor više knjiga o policijskoj tematici, kaže da u privatnom sektoru bezbednosti u Srbiji radi blizu 50.000 ljudi. Više ih je nego u MUP-u Srbije, a posebno delikatno pitanje je upotreba oružja.

– Nameće se pitanje kontrole upotrebe sredstava prinude, u koja spada i oružje. Danas pripadnici obezbeđenja, kao i drugi građani, mogu da upotrebe oružje samo u slučaju direktnog napada na svoj život – objašnjava Milosavljević.

Nevladina organizacija "Liga eksperata" predstavila je model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja u kome se odobrava pravo upotrebe sredstava prinude, s tim da se o svakom slučaju mora obavestiti policija koja bi proverila pod kojim okolnostima je do toga došlo. Predviđeno je i uvođenje licence, koja bi garantovala obučenost zaposlenih i obavezu čuvanja profesionalne tajne u koju spadaju i podaci o transportima novca.