Колико ће странке потрошити у изборној кампањи

После нешто мање од два месеца кампање, данас, последњег дана пред изборну тишину, са сигурношћу се може рећи само то да ће учесници избора у извештаје о финансирању унети веће износе него у претходним изборним циклусима. Разлог за то није укидање лимита за прикупљање средстава из приватних извора него, према речима Немање Ненадића, програмског директора Транспарентности Србија (ТС), чињеница да сада добијају много више новца из буџета, па ће се потрудити да нађу рачуне и трошкове који ће „оправдати” износе које су добили и које ће тек добити из државне касе.

Ако изборни резултати буду слични ономе што показује већина истраживања јавног мњења – да ће две најјаче листе бити оне које предводе Српска напредна странка и Демократска странка и да ће се управо њихови лидери наћи у другом кругу председничких избора – онда ће ове две листе пријавити барем око пет милиона евра, јер би отприлике по толико средстава могли да добију из буџета, процењује Ненадић. Он као поређење наводи податак да су, према пријављеним трошковима, у кампањи за парламентарне изборе 2007. године странке потрошиле укупно 10 милиона евра.

Када је реч о парламентарним изборима, закон налаже да се за парламентарне изборе из државне касе издвоји 0,1 одсто, односно нешто мало више од 844 милиона динара. По Закону о финансирању политичких активности, 20 одсто ове суме исплаћује се подједнако свим изборним листама пре избора, а већи део ће припасти странкама које уђу у парламент и расподелиће се сразмерно броју мандата сваке од њих.

За спровођење председничких избора из републичког буџета биће издвојено укупно 1,39 милијарди динара, од чега су 843 милиона динара предвиђена за финансирање изборне кампање (остало иде за потребе Републичке изборне комисије). А за покрајинске изборе из буџета АП Војводина издвојено је 54,9 милиона динара, по 27.450.000 за изборе по пропорционалном и по већинском систему.

Ненадић је још пре месец дана израчунао да ће, према грубој процени, за предстојеће изборе бити издвојено 17,4 милиона евра, рачунајући републички, покрајински и локалне буџете. То је много више него претходних година, а Владимир Гоати, председник ТС, каже да су парламентарне странке, променивши одговарајући члан Закона о финансирању политичких активности, практично удвостручиле захватања из буџета.

Колики ће, међутим, бити расходи странака у овој кампањи још нема никаквих процена. Ненадић за наш лист каже да је Транспарентност Србија урадила само истраживање о трошковима закупа билборда који су најзаступљеније средство предизборне промоције. ТС је израчунао да су странке од 26. марта до 20. априла за билборде потрошиле 670.000 евра, уз оцену да би са другим кругом председничких избора на овај вид рекламирања могли да потроше укупно око 1,3 милиона евра.

Истичући да нема утисак да су странке у овој кампањи биле активније него раније, он указује да треба рачунати с тим да су неке цене у међувремену повећане (закуп простора, цена горива и медијског представљања...).

Ако се узму у обзир „препуцавања” странака у вези са трошковима, изгледа да је у овој кампањи гомила новца отишла на предизборне спотове. Пљуштале су оптужбе између ДС-а и СНС-а о ценама „прљаве кампање” као и између УРС-а и ЛСВ-а на тему ко је више потрошио на рекламирање. Реч је о милионима евра који се „стављају на душу” супарницима.

Прецизан увид у трошковник свих листа и кандидата требало би после избора да има Агенција за борбу против корупције, а Немања Ненадић наводи да ће и ТС после избора дати процене о трошковима кампање на телевизијама, рачунајући и регионалне и локалне ТВ станице.

Указујући на прошлонедељној конференцији за новинаре да се тешко прати траг новца у кампањи, Ненадић је навео да ће се, примера ради, тешко израчунати колико је средстава из локалних буџета отишло за промоцију локалних власти искључиво у сврху актуелне кампање. ТС је навео и да од Министарства финансија није могао да добије податке о прикупљању изборног јемства – нису објављени подаци о томе да ли су јемства прихваћена и шта је поднето као јемство.

Поред тога, уочено је да коалиције или немају посебне сајтове или на њима не објављују податке о примљеним већим прилозима, што важи и за групе грађана и за нове актере на политичкој сцени. Ненадић је навео да је индикативно да неке странке које су раније објављивале већи број донација сада то уопште не чине (на пример СНС и Г 17 плус), што, како је рекао, вероватно указује на занемаривање те законске обавезе.

Ј. Ц. – Б. Б.