Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коштуничин избор саговорника

Питање зашто је одлазећи премијер Војислав Коштуница примио Френка Визнера, америчког изасланика за статус Косова и Метохије, а четири дана раније није примио Мартија Ахтисарија, изасланика генералног секретара УН за КиМ, остало је јуче без званичног одговора. Ни у Влади Србије, али ни у Коштуничиној Демократској странци Србије нисмо успели да сазнамо од надлежних за сарадњу са медијима зашто премијер има мандат да разговара са Визнером (претходно и са белгијским министром спољних послова Карелом де Гухтом), а нема га за сусрет са Ахтисаријем (од кога је, као што је то учинио председник Србије Борис Тадић, требало да прими предлог за решење статуса Космета).

Незванично, међутим, сазнајемо да у Коштуничином кабинету сматрају да постоји велика разлика у "специфичној тежини" једног разговора и пријема једног документа, односно да, по њиховом виђењу, одлазећи премијер има мандат да разговара са страним званичницима, али не и да прими "на руке" папир какав је донео Марти Ахтисари.

Подсећања ради, 26. јануара је из Владе Србије саопштено да се Коштуница неће срести са Ахтисаријем 2. фебруара "јер то излази из оквира мандата његове владе до избора нове". Како је речено агенцији Танјуг, од тренутка када су проглашени коначни резултати парламентарних избора Влада Србије, сагласно Закону о влади, до избора нове може обављати само техничке послове.

У закључку Владе Србије са последње седнице, који је јуче достављен агенцији Бета, наводи се да је Коштуница на челу техничке владе и нема право да је заступа и представља у свим питањима којима се утврђује и води политика Србије, те да је правни положај владе и чланова владе, од проглашења коначних резултата избора, уподобљен правном положају владе којој је престао мандат. У, међувремену, РИК је поништио решење о проглашењу коначних резултата избора.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.