Накнада штете због повреде на раду

Ако је запослени претрпео повреду на раду или оболео од професионалне болести, за време боловања има право на исплату 100 посто просечне зараде остварене у три месеца која претходе месецу у којем је наступила привремена спреченост за рад, а ова исплата не може бити мања од минималне зараде.

Закон о раду прописује обавезу послодавца да у овим случајевима накнади и штету запосленом у складу са општим актом и законом, а то је Закон о облигационим односима.

Услов да се досуди накнада штете јесте наступање једног или свих видова нематеријалне штете, а то су физички бол, психички бол и страх, чија јачина и трајање или друге околности случаја оправдавају накнаду штете. Накнада штете је средство којим се помаже оштећеном да олакша живот и успостави нарушену психичку равнотежу, насталу као последица повреде или професионалне болести. Оштећеном се исплаћује накнада за душевне болове због претрпљеног интензивног физичког бола, страха, умањења животне активности и наружености.

Такође, има право на накнаду материјалне штете за трошкове лечења. Потребно је и да је штета настала у вези са радом. Када запослени претрпи повреду на путу од куће до посла и обрнуто, то ће се третирати као повреда на раду и запослени за време боловања има право на накнаду зараде у висини 100 одсто, али нема право на накнаду штете од послодавца. Послодавац ће увек бити одговоран у случају да је до повреде или болести дошло његовом кривицом, а најпре ако није предузео све прописане превентивне и заштитне мере на раду. Уколико је сам запослени допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, то ће утицати на смањење накнаде сразмерно његовом доприносу да штета настане. Ако послодавац докаже да је предузео све потребне мере и да није крив за насталу штету, запослени нема право на накнаду.