Naknada štete zbog povrede na radu

Ako je zaposleni pretrpeo povredu na radu ili oboleo od profesionalne bolesti, za vreme bolovanja ima pravo na isplatu 100 posto prosečne zarade ostvarene u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, a ova isplata ne može biti manja od minimalne zarade.

Zakon o radu propisuje obavezu poslodavca da u ovim slučajevima naknadi i štetu zaposlenom u skladu sa opštim aktom i zakonom, a to je Zakon o obligacionim odnosima.

Uslov da se dosudi naknada štete jeste nastupanje jednog ili svih vidova nematerijalne štete, a to su fizički bol, psihički bol i strah, čija jačina i trajanje ili druge okolnosti slučaja opravdavaju naknadu štete. Naknada štete je sredstvo kojim se pomaže oštećenom da olakša život i uspostavi narušenu psihičku ravnotežu, nastalu kao posledica povrede ili profesionalne bolesti. Oštećenom se isplaćuje naknada za duševne bolove zbog pretrpljenog intenzivnog fizičkog bola, straha, umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.

Takođe, ima pravo na naknadu materijalne štete za troškove lečenja. Potrebno je i da je šteta nastala u vezi sa radom. Kada zaposleni pretrpi povredu na putu od kuće do posla i obrnuto, to će se tretirati kao povreda na radu i zaposleni za vreme bolovanja ima pravo na naknadu zarade u visini 100 odsto, ali nema pravo na naknadu štete od poslodavca. Poslodavac će uvek biti odgovoran u slučaju da je do povrede ili bolesti došlo njegovom krivicom, a najpre ako nije preduzeo sve propisane preventivne i zaštitne mere na radu. Ukoliko je sam zaposleni doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, to će uticati na smanjenje naknade srazmerno njegovom doprinosu da šteta nastane. Ako poslodavac dokaže da je preduzeo sve potrebne mere i da nije kriv za nastalu štetu, zaposleni nema pravo na naknadu.