Вишак струје са мале електране

Краљево – Случај „вишка“ струје из будуће мале електране на реци Савошници код Студенице пример је компликованих и несигурних услова привређивања у Србији. Јер, градитељима ове електране понуђени су пре пет, шест година једни, а сада, при крају градње сасвим други услови за прикључење на мрежу и дистрибуцију произведене електричне енергије. Показало се, наиме, да је та мала електрана сувише моћна, па из техничких разлога постојећа мрежа може да прихвати тек трећину капацитета. Осим, ако власници Дејан Кањевац и Верољуб Кундовић не саграде далековод, дуг више од десетак километара. То, међутим, изискује и ново улагање, таман колико и у електрану.

Кањевац и Кундовић су започели припрему за градњу електране на поменутој реци још пре седам година. Прве папире, од обимне документације која подразумева тридесетак дозвола, процена и сагласности добили су током 2006. године. Тада су им стручњаци краљевачке „Електросрбије“ издали документ, у чијим условима за израду техничке документације је писало да се „може дозволити прикључење електране, снаге два пута по 320 киловата, на месту удаљеном 800 метара од машинске зграде“. – После тога сам пет и по година прикупљао све остале дозволе, урадили смо пројекат и током 2012. обавили смо већину радова.

Дуж стеновите стрмине прокопали смо три километра трасе до такозваног водостана, а одатле поставили цевовод од 270 метара. Набавили смо и опрему, електричну централу кинеске производње снаге 700 киловата. Та опрема је савремена и могуће је постепено упуштање снаге електричне енергије по жељи дистрибутера, из било ког дела света, само је важна интернет-конекција. У све то до сада је уложено око 900.000 евра – каже Кањевац.

Међутим, када је недавно тражио разговор о прикључењу са представницима краљевачке „Електросрбије“, уместо одобрења добио је извињење: – Рекли су ми: „Грешка је до нас, санкционисаћемо наше људе због погрешно издатих услова и поново ћемо прорачунати могућу снагу за прикључак на датом месту”. А, ти нови људи су прорачунали да се ту може прикључити свега 200 киловата. Помоћ „Електросрбије“ била би понуда да њиховом постојећом трасом могу градити далековод до Ушћа на Ибру који би коштао, такође, око 900.000 евра – тврди Кањевац.

У „Електросрбији“ имају другачије објашњење. Од Драгана Мачужића, техничког директора, дознајемо да су и поменути инвеститори одступили од датих услова пошто су уместо две централе од по 320 купили једну до седамсто. – Није исто – додаје Мачужић – да се појединачно прикључи једна централа од 320 или једна од 700 киловата.

А, на наше питање зашто сада не може ни тих 320 киловата он одговара: – Знате, протекло је неколико година, променила се и папирологија а и мрежа. Сада су други прописи, други параметри за обрачун. Можда је решење изградња поменутог далековода удруженим средствима више будућих градитеља сличних електрана. Ево, баш за тај крај имамо два захтева – каже директор Мачужић.

Мирољуб Дугалић

-----------------------------------------------------------

Педесетак захтева за мини-електране

На столу Драгана Мачужића, техничког директора „Електросрбије“, тренутно је око педесет захтева за градњу електрана на краљевачком подручју, на погон воде река и потока, али и уз помоћ ветра и сунца.

Разлог оваквог интересовања је цена енергије из такозваних обновљивих извора коју држава подстицајно плаћа неколико пута више него што грађанима и привреди продаје.

Како дознајемо од заинтересованих за градњу поменутих постројења, већ постоје и тајне понуде за продају припремљене документације по цени од неколико десетина хиљада евра, јер је за ту „папирологију“, кажу, потребно много времена, нервирања и новца.