Утеривачи дугова и даље раде за банке

Агенције за наплату дугова од грађана и поред законских ограничења пронашле су начин да наставе сарадњу са банкама у обављању не тако популарних послова – притискања дужника и подсећања на неизмирене обавезе.

Будући да им прописи забрањују да од банака директно откупљују дуговања физичких лица, пронађен је нови модел рада, па се приватне агенције сада појављују у улози „медијатора” (између банке и клијента) и раде у име и за рачун послодавца, а за одређену провизију, сазнаје „Политика”. Подсећамо, крајем прошле године Народна банка Србије саопштила је да банке не могу продавати кредите специјализованим агенцијама (већ само другим банкама) и да их на то обавезује Закон о заштити корисника финансијских услуга. Међутим, да се сарадња са банкама није ни прекидала потврдили су нам у компанији „Еос матрикс”, која послује на 27 светских тржишта.

– Имамо на то законска права и добри су нам односи са пословним банкама у домену наплате дугова. Дозвољен је откуп потраживања и од физичких и од правних лица у свим осталим сегментима осим у банкарском– истичу у овој компанији, додајући да до сада једино нису били ангажовани за наплату неплаћених рачуна за комуналије, иако постоји могућност и за то.

Најчешћи корисници су им управо банке, телекомуникационе компаније и предузећа која имају велики број клијената. Њихова статистика показује да је у просеку 70 одсто дужника који дугују мање од 90 дана спремно на сарадњу, док то чини само четвртина оних који дугују више од три месеца.

По свему судећи принцип позивања, слања писама и мејлова као вид притиска да се плати рачун, договори модел отплате и избегне суд на мала врата осваја и Србију. У западним европским државама, посебно у Америци, „утеривање” дугова се већ тридесетак година третира као регуларно занимање. Код нас недостају прецизнија правила игре која би заштитила права потрошача. Западна Европа и Америка су најразвијенија тржишта и тамо је ова делатност најрегулисанија. У Немачкој, на пример, Асоцијација броји преко 560 компанија које се баве управљањем потраживањима. И у овој компанији се слажу да

„је неопходно да постоји развијеније законодавство и строга правила пословања”.

Домаћа Уредба о класификацији делатности препознаје могућност регистрације фирме за „наплату потраживања”, па чак и за услуге „одузимања имовине ради присилне наплате”, што легализује рад ових агенција. Њихово пословање у Србији регулисано је законима о привредним друштвима, облигационим односима и о заштити корисника финансијских услуга. Такође, индиректно, неким другим законима као што је Закон о банкама.

Нажалост, банке, па ни друге фирме попут мобилних оператера, нису дужне да од клијента који не измирује обавезе траже одобрење да ће се са њим убудуће разрачунавати неко други. У „Еос матриксу” кажу да у случају „преноса потраживања са једног на другог повериоца, сагласност дужника није неопходна, али онај ко уступа потраживање мора о том уступању да обавести дужника”. Исто тако ни услови уговора не смеју да се мењају на штету дужника. Висина, износ и структура дуга одређени су уговором који је клијент примарно потписао рецимо са банком, као и затезном каматом која је прописана законом.

Каква су правила и којим се све методама ове фирме служе, као и да ли су грађани довољно упознати какве су им могућности и коме се могу жалити ако посредници пређу линију. Није новост да је у последње време све више оних који негодују због позива и узнемиравања различитих фирми и агенција.

– Комуникација са дужницима је једини метод који користимо и она подразумева позивање телефоном, слање СМС-а и слање писама. За сам ток комуникације постоје стриктна упутства, којих се запослени придржавају и која важе у свим земљама у којима послујемо, а прилагођени су локалним законодавствима – кажу у овој компанији.

Ивана Албуновић – Стефан Деспотовић

----------------------------------------------------------------

Учестале жалбе на „утериваче”-

У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) истичу да ова област није довољно уређена прописима, као и да свакодневно добијају приговоре грађана, који се жале на понашање појединих агенција за наплату потраживања.

– Част изузецима и онима који раде по прописима, али поставља се питање ко је све отворио такве агенције, како се они понашају према дужницима, како са њима комуницирају и да ли то можемо да третирамо као насртљиво пословање – каже Горан Паповић, председник НОПС-а, додајући да се овој организацији масовно жале корисници услуга појединих мобилних оператера, који су њихове дугове уступили агенцијама.