Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не дели нас догма него историја

Не дели нас догма него историја

Односи између хришћанских цркава данас су врло добри. Сарадња постоји, али нема довољно заједничких програма, особито око етичких и друштвених питања, у којима, упркос догматским разликама, увек можемо сарађивати.

Премало смо заједнички истраживали које су праве форме сиромаштва. Осим материјалног, видимо културно, духовно, морално и емоционално сиромаштво. Многа деца нису вољена и то оставља психичке последице, што се огледа у овисности или агресији. Ту је и питање планирања породице и едукације. Родитељима данас није лако васпитавати децу а на том подручју између државних, друштвених, културних и црквених институција нема синергије на коју би се породица могла ослонити.

Унапређење дијалога и сарадње међу хришћанским црквама се очекивало уочи јубилеја Миланског едикта идуће године. Та годишњица је велики изазов јер ставља пред нас питања слободе вероисповести и односа друштва и цркве. Многи сусрети цркава су организовани, али је, сем на теоријској разини, премало учињено. Жао ми је што нема заједничке мреже друштва, државе и цркава која би уоквирила значајне иницијативе уметника за дијалог.

У протеклих десетак година, догађаји који су цркве у Србији највише зближавали били су увођење веронауке у школе и духовника у Војску, помоћ потребитима, питање реституције. Размена искустава о томе је сада помало успорена, али су нас ти дијалози знатно повезали. На нивоу Министарства вера створен је Међурелигијски савет, који је много обећавао, али у последње време, можда и зато што се већ месецима говори о изборима, он није радио као што смо очекивали. Одговорност за то је делом и на држави.

Раздвајало нас је можда то што се у неким таблоидима увек враћа на теме из прошлости, пре свега 20. век. О томе се пише без жеље да се дође до потпуне истине и помирења него с намером да се изнeсe само оно чиме се друга страна етикетира. Питања која нас највише раздвајају нису догматска већ друштвено-политичка. Уместо да им се приступи озбиљно, настоје се отварати ране иако, осим појединаца, нема никога ко не жели да се оне залече.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.