Акцидента није било

„Прве провере недвосмислено су потврдиле да никаквог акцидента није било”, пише у писму др Јагоша Раичевића, в. д. директора ЈП „Нуклеарни објекти Србије” (НОС), које је, како каже, пре неколико дана, упутио проф. др Жарку Обрадовићу, министру просвете и науке, и уједно га доставио „Политици”. Издвајамо неколико одломака који ће, надамо се, боље осветлити шта се догодило 19. априла:

„Приликом рутинских операција, као што је померање буради или само кретање особља по згради реактора или унутар ЈП ’Нуклеарни објекти Србије’ нити је потребно, нити је предвиђено добијање посебних дозвола Агенције за радијациону сигурност (СРПНА). Наравно, уколико се планира нешто што представља операције које су изван овог опсега, апсолутно је потребно и нормално да се о свему договоре оператор (НОС) и регулатор (СРПНА).

Операција вађења тзв. чехола број 10, у коме никада није било смештено нуклеарно гориво, спадала је у тзв. рутинске. Као доказ може послужити уредно потписан радни налог у коме је планирана доза за учеснике у операцији од око 20 микросиверта. Имајући у виду да се вредност позадинског зрачења у просторији 141, у згради реактора РА, креће од око 20 до око 80 микросиверта на сат, јасно је да се вредности за укупно примљену дозу зрачења од око 20 микросиверта у поменутом радном налогу могу сматрати нормалним активностима које не захтевају никакву алармантну акцију и одобрења од СРПНА...

... Процена да ли је за одређени радни налог потребно или не затражити посебну дозволу од СРПНА, лежи на официру за радијациону сигурност, а ту је позицију имала баш мр Снежана Павловић, која је и подигла јавност на узбуну! Уместо да се прво истраже сви елементи који се тичу, рецимо, обавештавања јавности и саме СРПНА, па након тога извести закључке и затражити од директора да истражи степене одговорности, у јавност се лансира нова новинарска вест – како ће НОС-у бити одузета лиценца за рад!...

... У току мерења дошло је до повећања дозе зрачења, што је довело до открића да у чехолу број 10, који је вађен, постоји још један изворза који се до тада није знало! То непланирано повећање дозе зрачења трајало је око 30 секунди (укључујући подизање и спуштање), и шипка (чехол) је враћена назад у воду. Нико није могао да очекује да ће се наћи непознати извор, па није ни могао да унапред извести СРПНА о томе. Нико није могао да очекује да ће бити изложен већим дозама зрачења, па није могао ни ’планирати’ већу дозу зрачења од оне која се појавила открићем новог извора. СРПНА, дакле, није могла бити унапред обавештена за нешто што се није очекивало!

Свако даље лицитирање је тенденциозно шпекулисање и извртање чињеница. Тим пре што су укупне дозе које је примио персонал испод нивоа планираних дневних доза зрачења током операције измештања ислуженог нуклеарног горива које је трајало неколико месеци! То би ’стручњаци’ који упорно покушавају да алармирају јавност бар требало да знају.”

В. д. директора напомиње још да је то кратакодговор на питање постављено у јавности: „Зашто је рађено без одобрења Агенције за заштиту од зрачења?” И обавештава министра да „ћемо одмах после празника, извршити кратку анализу” која следи из тврдње да су радници радили у високим пољима зрачења.

У наставку сазнајемо да је у ЈП НОС дошло до одређених кадровских промена које су „погодиле неке недодирљиве величине” и „да је мр Снежана Павловић смењена са функције РСО, јер поводом једног ранијег догађаја, који са овим нема никакве везе, почетком марта, није доставила извештај, што је била дужна по две основе – као официр за радијациону сигурност (РСО) и посебно по другој линији, као директор Сектора за радијациону сигурност. Због непоштовања прописа и радних обавеза, изречена је дисциплинска мера и извршена смена официра за радијациону сигурност.

С тим у вези, морам истаћи да је до те смене требало доћи и раније, јер је ово гомилање функција довело до сукоба интереса, пошто место официра за радијациону сигурност имплицира контролу рада сектора за радијациону сигурност, што значи да је Снежана Павловић имала задатак да контролише саму себе. Њене жалбе и тумачења показују, са једне стране, велико неразумевање и непознавање светске праксе, а са друге, и недопустиву самовољу, што је довело до последица које имамо прилике да пратимо последњих дана.”

Приредио Станко Стојиљковић