Српски дуг 19,6 милијарди долара

Према расположивим подацима Народне банке Србије, укупан спољни дуг у 2006. години, изражен у доларима, повећан је за око од 3,69 милијарди, тако да је девизни дуг земље последњег дана прошле године износио 19,6 милијарди долара. У тој суми је и дуг Косова од 1,18 милијарди, који Србија - уредно враћа. У периоду од 2001. до 2006. укупан спољни дуг Србије повећан за нешто више од 8,77 милијарди долара.

Мало олакшања у овој невеселој дужничкој причи уноси податак да је део спољног дуга за који гарантује држава у прошлој години ипак смањен за 9,03 одсто.

И поред тога раст укупног девизног дуга у протекле три године, а нарочито у прошлој, надмашио је очекивања већине домаћих и страних аналитичара. Поготову што се прошлогодишње повећање од 23,19 одсто догодило упркос чињеници да нам је Париски клуб страних поверилаца у фебруару отписао још 15 процената својих потраживања у износу од око 653 милиона долара. Поред тога, Србија је и ММФ-у у 2006. вратила 570 милиона долара.

Ко се то онда тако олако и обилато задужује по беломе свету?

Судећи по расположивим подацима централне банке, жељни бољег живота, динарске кредите, који се по правилу везују за вредност евра, највише узимају грађани. Према последњим подацима, кредитно задужење грађана достигло је 2,4 милијарде евра. Просечан дуг по сваком задуженом износи око 685, а по становнику 319 евра.

За позајмицама често посежу и предузећа, па се њихов девизни дуг лани увећао за 54 процента.

Упркос мерама НБС, да би удовољиле тој великој тражњи за кредитима и зарадиле на разлици у камати, банке су се све више задуживале у иностранству. Тако су банке своје девизно дуговање страним повериоцима само у прошлој години увећале за готово невероватних 89,83 одсто.

Додуше, на повећање дуга израженог у доларима у протеклих пет година утицало је и неповољно кретање курса те валуте у односу на евро, указују надлежни у НБС, што потврђују и аналитичари наших економских односа са иностранством. Спољни дуг јавног сектора, то јест оног дела за који гарантује држава, од почетка 2001. до краја 2006. смањен је за 3,78 одсто. Истовремено дуг приватног сектора повећан је са 2,03 милијарде, колико је износио почетком 2001, на 11,15 милијарди долара на крају 2006. године.

Економисти сматрају да су девизни дугови појединаца, предузећа и банака – само њихова брига. Оне који се не простиру преко губера, тиче се само део девизног дуга за који гарантује држава и које ће она враћати од пореских прихода грађана.

Према последњем Билтену јавних финансија Министарства финансија, укупни унутрашњи и спољни дуг Србије за који гарантује држава на крају октобра 2006. износио је око 12,2 милијарде долара, односно 9,6 милијарди евра, што значи да је у новембру смањен за око 1,1 милијарду долара. Иначе, Србија већ шест година уредно измирује девизне обавезе према иностраним и домаћим повериоцима. Ниједан дан није закаснила, нити је икада активирана иједна гаранција.

Дуговање из буџета према грађанима Србије тада је износило 5,1 милијарду долара, према иностраним кредиторима 6,1 милијарду, а индиректне обавезе на основу позајмица јавним предузећима, за обнову инфраструктуре и заштиту животне средине, скоро милијарду долара.

Држава је крајем октобра грађанима за исплату старе девизне штедње дуговала још 4,1 милијарду долара, а за дугорочне хартије од вредности 313,5 милиона долара. За пензије пољопривредницима тада се дуговало 318 милиона, пензијском фонду запослених 239 милиона долара, а тај део дуга знатно је смањен ванредним исплатама у децембру и јануару.

За исплату зајма за привредни препород тада се дуговало 43 милиона, за краткорочне хартије од вредности 79,5 милиона, а по основу кредита пољопривредницима 5,3 милиона долара.

Највећи део спољног дуга – око 2,3 милијарде долара, прошле јесени биле су директне обавезе према Мерђународној банци за обнову и развој (ИБРД), док су дуговања Париском клубу поверилаца нешто више од две милијарде, Лондонском клубу 1,1 милијарду, Светској банци скоро 519 милиона, а Европској инвестиционој банци (ЕИБ) 54 милиона долара.

Пословично опрезни економисти упозоравају да ће годишње рате по основу укупног спољног дуга наредних година бити све веће. Овогодишња је процењена на 2,2 милијарде долара, а стручне службе ММФ-а су израчунале да ће Србија за отплату спољног дуга у 2009. и 2010. години морати укупно да издваја око 3,5 милијарди долара.