Биће замена диплома

Студенти који буду уписали и завршили високе школе струковних студија добиће дипломе струковних студија. Ту диплому неће, међутим, имати они који су завршили или ће ускоро завршити више школе, иако је заправо реч о истим школама, само што ће се од маја звати високе школе струковних студија.

– Програми садашњих и будућих студија веома су слични. И основне струковне студије трају три године. Гледаћемо да студенти који су завршили или заврше вишу школу у трогодишњем трајању добију еквиваленцију дипломе струковних студија. Са онима који су похађали и завршили двогодишње више школе не знам шта ћемо урадити. Вероватно ће морати да полажу разлику у испитима – објашњава за наш лист професор др Анђелка Лазаревић, директор београдске Више медицинске школе.

– Они који су неко звање стекли раније моћи ће да замене дипломе, можда уз неки допунски испит. Ми смо вољни, али одлучиће Министарство просвете. Можда ће дипломе моћи да замене и они који су завршили више школе у двогодишњем трајању, уколико упишу и заврше и ову трећу годину. Умногоме ће све то зависити од тога када је ко дипломирао – вели Славољуб Вићић, директор Више хотелијерске школе у Београду.

Ових дана су све више школе, њих укупно 81, предале документа за акредитацију у високе струковне школе. Међу њима је 49 државних школа и 32 приватне. Оне су за сада све подељене у три категорије: више техничке школе, економске и више друштвене школе. У нашој држави тако има 25 државних и седам приватних виших техничких школа, осам државних и 11 приватних економских и 16 државних и 14 приватних друштвених школа. У корпус "друштвењака" спадају уметничке, педагошке, медицинске и, рецимо, школе за социјалне раднике.

Државне школе су саме морале да плате акредитацију, и то позамашну суму. Тако је Виша туристичка уплатила милион и 70.000 динара, а Виша хотелијерска у Београду – два милиона и сто хиљада динара, јер је на акредитацију послала више студијских програма од, рецимо, туристичке школе.

Сиромашнијим државним школама акредитацију је у потпуности или делимично платио њихов оснивач, тачније држава. А о томе коме ће држава исфинансирати акредитацију одлучивао је министар просвете Слободан Вуксановић, на основу захтева школе и приложене документације.

Да не би бацили паре, на Вишој медицинској школи у Београду одлучили су да на акредитацију пошаљу само програме основних струковних студија. Тек када буду видели шта им је од тога прошло, осмислиће и специјалистичке студије. За сада су на процену дали програме за медицинске сестре, физиотерапеуте, радне терапеуте, санитарне инжињере, лаборанте, зубне протетичаре, денталне хигијеничаре, бабице, нутриционисте-дијететичаре, козметичаре-естетичаре, медицинске радиологе.