Кохабитација у Румунији

Од нашег дописника

Букурешт – За три месеца Румунија је добила три владе. После фебруарског пада десноцентристичке влада Емила Бока и априлског обарања владе Михаија Развана Унгуреануа после свега 78 дана постојања, прексиноћ је на заједничком заседању два дома румунски парламент – са новоуспостављеном танком већином – дао подршку новој влади, коју предводи Виктор Понта, лидер Социјалдемократске партије (СДП).

Нова влада је у отвореном сукобу са председником Трајаном Басескуом, а њене присталице понављају да шефа државе треба сменити пре рока, јер се понаша „неуставно”. Тако се, скоро преко ноћи, на дневни ред поставило шкакљиво питање кохабитације два центра власти, две палате – „Викторије” (владина) и „Котроченија” (председничка) – од које зависи ефикасно руковођење земљом.

Две претходне владе десног центра, којима је беспоговорно дириговао самоуверени Басеску, пале су под притиском огромног незадовољства скоро свих слојева румунског друштва, погођеног непопуларном политиком оштрог завртања буџетских славина на уштрб ионако ниског животног стандарда. У Румунији су једним потезом 2010. све плате линеарно скресане за 25 одсто, а ПДВ истовремено повећан са 19 на 24 одсто. Уз то дошло је и до смањења, па чак и укидања појединих социјалних давања (дечји додаци, помоћ породиљама, инвалидима, студентима итд). Уведени су нови намети чак и на мале пензије.

Удружена политичка опозиција (социјалдемократе, либерали и конзервативци) ове зиме подржала је вишенедељне таласе спонтаног протеста становништва, политички капитализовала његово незадовољство и после неколико покушаја најзад успела да у парламенту створи критичку масу за обарање владе.

Оцењује се да је задатак нове владе изричито тежак, јер је државна каса празна, инвестиције страног капитала су десетковане, а ММФ поставља своје услове како би обезбедио повратак великих зајмова датих Румунији. С друге стране, осиромашено становништво је пуно очекивања да ће нова власт брзо поправити тешко стање, погоршано свеприсутном корупцијом и отвореном пљачком државних фондова. Иако програм нове владе предвиђа велики број „поправних мера”, он је ипак ограничен на шестомесечни рок – до нових избора, када се очекује да у парламенту стекне јасну и солидну већину која ће јој омогућити дубље захвате.

Владу тренутно интересује да сходно својим виђењима и интересима организује „поштене изборе” – локалне 10. јуна, а парламентарне у новембру. Ово тим пре што су постојале индиције да је бивша влада, чији је рејтинг опао до свега око 14–15 одсто, интензивно радила на припремању лажирања народног изјашњавања, нарочито дијаспоре.

Имајући у виду нервозу и велика очекивања осиромашеног живља да ће му нови властодршци донети побољшања, Понтин кабинет је одлучио да претумба буџет и пронађе паре дужне пензионерима, којима су 2011. незаконито биле закинуте пензије за 5,5 одсто, као и да „буџетлијама” повећа плате за 15 одсто, односно да надокнади „кресања” из 2010. Око тога је вођена тешка битка са делегацијом ММФ-а, Светске банке и ЕУ, која је ових дана боравила у Букурешту.

Понтина влада је формирана тако да је половину министара дао СДП, а другу половину либерали, са својим конзервативним партнером, при чему су у кабинету „ванпартијци”, технократе.

Најважнију министарску позицију заузима „неутралац” Флорин Ђорђеску, досадашњи вицегувернер Народне банке и бивши министар финансија, који је привремено „позајмљен” са задатком да држи несигурне финансијске дизгине као и да буде први потпредседник владе.

Највеће изненађење је представљало именовање професора Андреја Марге за министра иностраних послова, јер се за њега тврди да нема „дипломатски педигре”. Као вишегодишњи ректор угледног универзитета у трансилванском граду Клужу-Напоки и као бивши министар просвете, овај познати научник и филозоф сматран је за најпогоднијег да поново стане на чело министарства просвете, уздрманог промашеним реформама.

Медији су одмах настојали да разреше „дипломатску енигму Марга”. Њима је помогао сам професор, који је рекао да не крије да је „германофил” и то не обични. Он је студирао у Немачкој, радио тамо као професор. Има многобројне пријатеље међу Немцима. Један од личних пријатеља му је и сама канцеларка Ангела Меркел. Прошле године била му је гост у Клужу, када јој је доделио звање почасног доктора универзитета „Бабеш-Бољај”.

На портфељ шефа дипломатије жарко је био бацио око млади и амбициозни социјалдемократа Титус Корлацеан, који се налази на челу спољнополитичког одбора Сената. У том својству он се нарочито истицао као загрижени поборник решавања „влашког питања” у Србији путем вештачког прекрштавања свих српских Влаха у Румуне. Међутим, Корлацеану је поверено министарство правосуђа са главним задатком да издејствује одлагани пријем Румуније у шенгенски простор. Ту ће, међутим, Титус Корлацеан имати посла са Холанђанима, које неће моћи олако и провидно да уцењује.

----------------------------------------------

Басеску и Власи у Србији

После зимошњег „бриселског ексцеса” румунске дипломатије око ултимативног захтева Србији да „испоштује сва права Румуна у тимочкој долини”, када су у Румуне уврштавани и сви српски Власи, председник Румуније Трајан Басеску се ових дана вратио на своје ставове изнете прошле јесени приликом посете Србији, када је правио разлику између Румуна и Влаха. У једном програму Радио Букурешта, у којем је учествовао и председник Републике Молдавије Николаје Тимофти, Басеску је нагласио да Румунија тражи школе, цркве и медије за грађане Тимочке крајине који „себе сматрају Румунима”, али да Букурешт „нема никакве претензије у вези са онима који себе сматрају српским Власима”.