„Мали Аеродром” на Метином брду

Крагујевац – Колико год је утицала на развој Крагујевца, фабрика аутомобила, смештена на десној обали Лепенице, оставила је у запећку цео тај крај града, који већ деценијама тавори, практично, без иједног урбаног садржаја.

Пре неколико година локална самоуправа је „извршила пробој“ на десној обали реке, откупивши неколико хектара земљишта око старе ливнице. Ту, у самом центру града који више подсећа на некакву периферију и са старим индустријским објектима одаје утисак напуштеног места, лети се одржава рок фестивал „Арсенал фест“. То је једина манифестација због које Крагујевчани прелазе с леве на десну обалу реке, изузимајући, наравно, раднике нових предузећа која су некада припадала великом „Заставином“ комплексу.

Но, да ли је то довољно да се пробуди током највећег дела године успавани део иначе живог Крагујевца. Како оживети ту половину четвртог по величини града у земљи, како му удахнути живот и изменити простор којим доминира мноштво ниских кућа, распоређених дуж уских, испреплетаних уличица.

Било је много планова, али питање шта урадити са десном обалом Лепенице и даље је међу приоритетима крагујевачке Дирекције за урбанизам, која упорно трага за одговором.

– Имамо Генерални урбанистички план који отвара перспективе за цео тај велики простор на десној обали Лепенице. Пре свега, мислим на Метино брдо изнад фабрике. Оно је предвиђено за стамбену градњу високе густине, али и за изградњу спортског центра са низом терена и, можда, једном великом затвореном халом. На том месту, такође, предвиђена је изградња једне средње школе и здравствене установе – каже за „Политику“ директорка Дирекције Мирјана Ћирић.

Према њеним речима, Метино брдо би могло да постане „мали Аеродром“, по угледу на велико насеље на другом крају града. Изграђено осамдесетих година прошлог века, то насеље је урбанизована целина, са образовним, здравственим и комерцијалним садржајима, а релативно скоро ту је подигнута и црква са школом и домом за будуће свештенике.

Но, да би се Метино брдо коначно како би урбанисти рекли „отворило“, потребно је, каже директорка Ћирић, обезбедити знатна средства, односно пронаћи добростојећег инвеститора.

– Не можемо да радимо конкретнији план без инвеститора, с којим бисмо морали да се договоримо о детаљима – објашњава наша саговорница.

Једна од највећих препрека на путу оживљавања десне обале Лепенице јесте пруга, која иде дуж реке и сече град на два дела. Измештање колосека је једна од опција, али за то су потребна велика средства и град није у могућности да реализује ту идеју без помоћи државе. Било је речи да се магистрална пруга која Крагујевац повезује са Лаповом и Краљевом, великим железничким центрима, претвори у градску саобраћајницу, којом би шинобуси или нека друга врста возова превозили путнике с једног на други крај града. Има, међутим, и другачијих идеја, а о једној од њих за наш лист говори архитекта Зоран Гагић, који се после двадесет година проведених у Паризу вратио у родни Крагујевац.

– Измештање пруге је скупо. У Паризу, испод стадиона Пари сен Жермена, на пример, пролази аутопут. Можда треба размишљати у том правцу, а десну обалу свакако треба оживети, поготово што је Лепеница све мање река а све више мали водени канал. Он би, бар у оном делу који пролази кроз центар града, могао да се поплоча и тако формира преко потребни паркинг. Зашто се тај простор, на пример, не би отворио за бројне кафиће и друге угоститељске објекте, који су данас смештени у главној улици. Простор око старе ливнице идеалан је за тако нешто, а главна улица више не би морала да се гуши у саобраћајном метежу – сматра овај архитекта.

И док стручна јавност износи своје идеје, многим Крагујевчанима на десној обали Лепенице тај део града се свиђа управо такав какав је, миран и тих, без саобраћајне гужве и буке. На Дирекцији за урбанизам је да измири различита виђења и донесе коначно решење, а на локалној самоуправи да пронађе инвеститоре и обезбеди средства, како би коначно и тај део града попримио обрисе урбане целине.