Плата покрила корпу

Децембарска плата први пут од 2000. године покрила је просечну потрошачку корпу, похвалили су се у Министарству трговине, туризма и услуга. Економисти, међутим, објашњавају да овај податак не треба узети здраво за готово, јер је зарада од 28.267 динара у највећој мери скочила због исплате "регреса". Саша Ђоговић, стручни консултант ВИП-а, објашњава да ова информација боде очи потрошачима и да у највећој мери служи у пропагандне сврхе.

– Имајући у виду да је реч о доминантном утицају сезонског фактора, који је додатно појачан и утицајем изборне кампање када су се повећавале зараде, онда се може рећи да ови подаци дају искривљену слику. Смањили су се и порези на нето зараде, па је вероватно и то повећало плате у јавном сектору. Не можемо тврдити да овај податак одражава реалне потребе становништва у кућном буџету. Просечна потрошачка корпа је само једно од мерила побољшања животног стандарда, а не папир којим се маше у јавности – каже Ђоговић.

И Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, сматра да постоје најмање два разлога зашто овај податак треба сматрати "илузијом".

– Традиционално је децембар месец у коме има много више исплата него обично, а и висина наднице је увек већа. Могуће је и да се потрошачком корпом мало манипулише те да се из ње, рецимо, избацују неке намирнице које су поскупеле, како би се добила крива слика – сумњичав је Прокопијевић.

Младен Радовић, начелник одељења за цене, признаје да децембар није баш најбољи месец за упоређивање, али је чињеница да куповна моћ расте из месеца у месец. Како наводи Радовић, ти подаци се морају мало релативизовати, јер се у јануару може очекивати смањење просечне зараде.

Према подацима надлежног министарства, за минималну потрошачку корпу у децембру је требало издвојити 16.262 динара, а за просечну 26.211 динар. У односу на новембар, то значи да је минимална корпа поскупела за 0,1 одсто, а просечна појевтинила за 0,2 одсто, док су цене на мало порасле за 0,1 одсто. У свим градовима који се статистички прате, наводи се у саопштењу, зарада је била довољна за покривање минималне потрошачке корпе, док је у Смедереву, Београду, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Суботици и Ваљеву плата покрила просечну корпу.

Када се упореде расположиви статистички подаци, чињеница је да се процентуални удео хране и пића смањивао. Тако је 2000. године на храну одлазило 74,5 одсто, да би се у децембру тај удео смањио на 57,3 одсто. Са друге стране, издаци за саобраћај и ПТТ услуге су се повећавали, па се тако с почетног нивоа од осам одсто у септембру 2000. године стигло до цифре од 23 процента.

Како оцењује Миладин Ковачевић, заменик Републичког завода за статистику, очигледно је да стандард расте још од 2000. године. Скок у децембру је екстреман због буџетских издатака за плате, што је утицало на повећање тражње. Ковачевић изражава забринутост да ће овај раст имати за последицу и рестриктивну монетарну политику, што би поново могло да утиче на повећање комерцијалног задуживања, али и прецењеност динара.

--------------------------------------------------------------------------

Нова корпа на доради

Нова егзистенцијална потрошачка корпа, коју је још у јулу представило Министарство трговине, још се не примењује. Реч је о новој методологији мерења животног стандарда по правилима Светске банке, а која доноси неколико новина. Једна од њих је и да просечно домаћинство у Србији нема четири члана него три. Те промене су у складу са реалношћу, истиче начелник Одељења за цене Младен Радовић, и морају се уважити.

– Проблем постоји и код минималне потрошачке корпе, јер она свуда у свету одржава човека у животу, не омогућава му и радну способност. По нашој старој методологији, то је могуће. Нова корпа се још не примењује зато што постоје неке недоумице око њене структуре.