Обнова поступка

Hедавно је објављена вест да ће обнова судског поступка бившем премијеру бивше РСК Бориславу Микелићу, за ратни злочин против цивила на петрињском подручју 1991, почети 24.мајаовегодине. Микелића је 1993. у одсуству, са још осморицом оптуженика, сисачки Жупанијски суд осудио на 20 година затвора, а за њим је расписана и међународна потерница. Микелић, који од пада РСК живи у Србији, није ухапшен, па ни изручен. Извесно је иданећеприсуствоватисопственојобновипоступка, којегмује, назахтевњеговогизабраногбраниоца, загребачкогадвокатаСилвијаДегена, дозволиоЖупанијскисудуСиску, којигајеисудиопрвипут. Сад ће му судити загребачки Жупанијски суд као специјализовани суд за ратне злочине. То значи да ће Микелић своје суђење пратити са слободе и из Београда. На први поглед, необично и правно нелогично.

Заправо, у свим државама насталим распадом СФРЈ преузета је одредба из јединственог Закона о кривичном поступку (ЗКП) бивше заједничке државе да се кривични поступак у којем је нека особа правоснажно осуђена у одсуству, могао поновити ако осуђеник или његов бранилац поднесу захтев за понављање поступка у року од годину дана од када је осуђеник сазнао за пресуду и ако је наступила могућност да јој се суди у присуству. Тако је било и у Хрватској све до доношења новог ЗКП-а (децембар 2008), који се у делу који регулише обнову поступка примењује од 1. јануара 2009.

Хрватски медији и струка су нашироко коментарисали све остале новине у новом ЗКП-у, осим одредаба које се односе на обнову кривичног поступка.

А према извештају Државног одвјетништва РХ за 2010. годину, укупно процесуираних за ратне злочине пред хрватским правосуђем било је 3.422 особе, од чега у одсуству чак 2.990. Од тога: 354 у истрази, 1.176 обустава, 629 под оптужбом, 708 ослобођено и 554 осуђено. Дакле, одредбе о понављању поступка из новог хрватског ЗКП-а односе се управо на оне из категорије осуђених у одсуству, а таквих је, према извештају ДОРХ-а за 2009. било 435, међу којима су само тројица припадника ОС РХ, док су сви остали ,,учествовали у агресији на РХ”.

Разне међународне организације и институције које се баве заштитом људских права годинама су критиковале институт суђења у одсуству у Хрватској, наглашавајући да су пресуде у одсуству против Срба доношене без валидних доказа.

Таквим констатацијама ишла је у прилог чињеница да су хрватски судови у поновљеним поступцима, после добровољне предаје или екстрадиције, често изрицали ослобађајуће пресуде (од 35 до сада екстрадираних особа против 14 поступак је обустављен или су ослобођени).

Да ће доћи до измене постојеће законске одредбе о понављању кривичног поступка, наговештавала је и мисија ОЕБС-а у Хрватској.

А шта је то ново у новом хрватском ЗКП-у? У члану 504. став 2. пише: ,,Захтев за обнову казненог поступка могу поднети странке и бранитељ и у случају из члана 501. став. 1. тачка 3. овог закона (,,ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који су… прикладни да проузрокују ослобођење особе која је била осуђена или њену осуду по блажем казненом закону”) и ако је окривљеник суђен у одсутности (чланак 402. ставак 3. и 4), без обзира је ли осуђеник присутан”.

Дакле, нова одредба даје законску основу да сви они који су осуђени у одсуству, уколико су у могућности да прибаве нове доказе у корист своје невиности, директно или преко својих бранитеља, без њиховог присуства, што значи и без одласка, добровољног или екстрадиционог, у хрватске затворе, поднесу захтев за понављање поступка и да у томе успеју.

Ово је шанса за многе од оних 432 у одсутности осуђених Срба, од којих су сви на Интерполовим потерницама.

Државни адвокати су, према ,,Веритасовим” сазнањима, већ у првој години примене новог ЗКП-а, поднели такве захтеве за 90 осуђеника, без њиховог учешћа и знања, од чега су судови после обнове до сада за њих 52 окончали поступке обуставом или одбијајућом пресудом, углавном због преквалификације кривичног дела ратног злочина у оружану побуну, а то је дело под амнестијом (овај списак се налази на сајту ,,Веритаса”). За остале из ове групе судови су дозволили обнову поступка, али обнова још није окончана пошто хрватска надлежна тужилаштва нису донела одлуку да ли ће и у односу на њих преквалификовати ратни злочин у оружану побуну, што је равно одустанку од оптужбе.

Према ,,Веритасовим” информацијама до сада је тек десетак осуђеника, директно или преко изабраних бранилаца, поднело захтев за обнову поступка, као што је урадио и Микелић.

Разлог због чега хрватски медији и струка раније нису коментарисали ове новине у новом ЗКП-у вероватно и лежи у чињеници што су те новине резултат вишегодишњих притисака међународне заједнице, а што значи и својеврсно признање ,,етнички мотивисаних процеса” вођених у циљу спречавања повратка прогнаних на њихова имања.

Информационо-документациони центар ,,Веритас”