Obnova postupka

Hedavno je objavljena vest da će obnova sudskog postupka bivšem premijeru bivše RSK Borislavu Mikeliću, za ratni zločin protiv civila na petrinjskom području 1991, početi 24.majaovegodine. Mikelića je 1993. u odsustvu, sa još osmoricom optuženika, sisački Županijski sud osudio na 20 godina zatvora, a za njim je raspisana i međunarodna poternica. Mikelić, koji od pada RSK živi u Srbiji, nije uhapšen, pa ni izručen. Izvesno je idanećeprisustvovatisopstvenojobnovipostupka, kojegmuje, nazahtevnjegovogizabranogbranioca, zagrebačkogadvokataSilvijaDegena, dozvolioŽupanijskisuduSisku, kojigajeisudioprviput. Sad će mu suditi zagrebački Županijski sud kao specijalizovani sud za ratne zločine. To znači da će Mikelić svoje suđenje pratiti sa slobode i iz Beograda. Na prvi pogled, neobično i pravno nelogično.

Zapravo, u svim državama nastalim raspadom SFRJ preuzeta je odredba iz jedinstvenog Zakona o krivičnom postupku (ZKP) bivše zajedničke države da se krivični postupak u kojem je neka osoba pravosnažno osuđena u odsustvu, mogao ponoviti ako osuđenik ili njegov branilac podnesu zahtev za ponavljanje postupka u roku od godinu dana od kada je osuđenik saznao za presudu i ako je nastupila mogućnost da joj se sudi u prisustvu. Tako je bilo i u Hrvatskoj sve do donošenja novog ZKP-a (decembar 2008), koji se u delu koji reguliše obnovu postupka primenjuje od 1. januara 2009.

Hrvatski mediji i struka su naširoko komentarisali sve ostale novine u novom ZKP-u, osim odredaba koje se odnose na obnovu krivičnog postupka.

A prema izveštaju Državnog odvjetništva RH za 2010. godinu, ukupno procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim pravosuđem bilo je 3.422 osobe, od čega u odsustvu čak 2.990. Od toga: 354 u istrazi, 1.176 obustava, 629 pod optužbom, 708 oslobođeno i 554 osuđeno. Dakle, odredbe o ponavljanju postupka iz novog hrvatskog ZKP-a odnose se upravo na one iz kategorije osuđenih u odsustvu, a takvih je, prema izveštaju DORH-a za 2009. bilo 435, među kojima su samo trojica pripadnika OS RH, dok su svi ostali ,,učestvovali u agresiji na RH”.

Razne međunarodne organizacije i institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava godinama su kritikovale institut suđenja u odsustvu u Hrvatskoj, naglašavajući da su presude u odsustvu protiv Srba donošene bez validnih dokaza.

Takvim konstatacijama išla je u prilog činjenica da su hrvatski sudovi u ponovljenim postupcima, posle dobrovoljne predaje ili ekstradicije, često izricali oslobađajuće presude (od 35 do sada ekstradiranih osoba protiv 14 postupak je obustavljen ili su oslobođeni).

Da će doći do izmene postojeće zakonske odredbe o ponavljanju krivičnog postupka, nagoveštavala je i misija OEBS-a u Hrvatskoj.

A šta je to novo u novom hrvatskom ZKP-u? U članu 504. stav 2. piše: ,,Zahtev za obnovu kaznenog postupka mogu podneti stranke i branitelj i u slučaju iz člana 501. stav. 1. tačka 3. ovog zakona (,,ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji su… prikladni da prouzrokuju oslobođenje osobe koja je bila osuđena ili njenu osudu po blažem kaznenom zakonu”) i ako je okrivljenik suđen u odsutnosti (članak 402. stavak 3. i 4), bez obzira je li osuđenik prisutan”.

Dakle, nova odredba daje zakonsku osnovu da svi oni koji su osuđeni u odsustvu, ukoliko su u mogućnosti da pribave nove dokaze u korist svoje nevinosti, direktno ili preko svojih branitelja, bez njihovog prisustva, što znači i bez odlaska, dobrovoljnog ili ekstradicionog, u hrvatske zatvore, podnesu zahtev za ponavljanje postupka i da u tome uspeju.

Ovo je šansa za mnoge od onih 432 u odsutnosti osuđenih Srba, od kojih su svi na Interpolovim poternicama.

Državni advokati su, prema ,,Veritasovim” saznanjima, već u prvoj godini primene novog ZKP-a, podneli takve zahteve za 90 osuđenika, bez njihovog učešća i znanja, od čega su sudovi posle obnove do sada za njih 52 okončali postupke obustavom ili odbijajućom presudom, uglavnom zbog prekvalifikacije krivičnog dela ratnog zločina u oružanu pobunu, a to je delo pod amnestijom (ovaj spisak se nalazi na sajtu ,,Veritasa”). Za ostale iz ove grupe sudovi su dozvolili obnovu postupka, ali obnova još nije okončana pošto hrvatska nadležna tužilaštva nisu donela odluku da li će i u odnosu na njih prekvalifikovati ratni zločin u oružanu pobunu, što je ravno odustanku od optužbe.

Prema ,,Veritasovim” informacijama do sada je tek desetak osuđenika, direktno ili preko izabranih branilaca, podnelo zahtev za obnovu postupka, kao što je uradio i Mikelić.

Razlog zbog čega hrvatski mediji i struka ranije nisu komentarisali ove novine u novom ZKP-u verovatno i leži u činjenici što su te novine rezultat višegodišnjih pritisaka međunarodne zajednice, a što znači i svojevrsno priznanje ,,etnički motivisanih procesa” vođenih u cilju sprečavanja povratka prognanih na njihova imanja.

Informaciono-dokumentacioni centar ,,Veritas”